ПРИЧА О ЦВИЈИЋЕВИМ РОДИТЕЉИМА – У вечности са Лозницом

О знаменитом Лозничанину, научнику светског гласа, Јовану Цвијићу и његовом делу исписане су многе књиге, научни радови и монографије. За 92 године од његове смрти подигнути су му споменици у многим градовима, као и у Лозници, а његови суграђани годинама му се одужују и манифестацијом “Цвијићеви дани”. Оно што многи не знају то је да су Цвијићева мајка Марија и отац Тодор, сахрањени у Лозници, на градском гробљу

 У родном граду, поред споменика у средњошколском парку, на тргу који носи име Јована Цвијића, и споменика изнад Полицијске станице, на чувеног географа подсећа и спомен-обележје на месту куће Цвијића на Мераји, једна од градских основних школа носи име великог научника, као и главна улица, односно шеталиште. Јован Цвијић је преминуо 16. јануара 1927. године у Београду, где је и сахрањен, док су се његови родитељи, Марија и Тодор, о којима се ређе говори, упокојили у Лозници, где им се и данас налазе гробови.

Њихова вечна кућа обележена је са два споменика, крај стазе, у непосредној близини капеле. На Маријином споменику је испред имена уклесано да ту почива “одлична мајка и примерна домаћица”, датум рођења – 12. јул 1840. и датум смрти 17. октобар 1892. Поред њега је споменик Јовановом оцу Тодору, испод чијег имена пише “трг. из Лознице – 1839-1900, ожалошћена деца”. Оба споменика радили су каменоресци из Београда, али мало је оних који знају да на том месту почивају родитељи великог научника.

Биљана Радичевић, географ из Центра за културу “Вук Караџић”, говорећи о пореклу породице Цвијић рекла нам је да Јованова мајка Марија потиче из Корените, из фамилије Аврамовић, док је отац Тодор, пореклом из Дробњака из области Стара Херцеговина.

– Цвијо Спасојевић, Јованов прадеда по оцу, учествовао је у борбама за ослобођење од Турака те се често селио. Из дробњачке жупе доселио се у село Врела на Дурмитору, затим се из непознатих разлога преселио у сеоце Шивољу, које се налази између Фоче и Калиновика. Ту су га прозвали Цвијо Врело по селу из којег се доселио. У Лозницу се Цвијо доселио пред Први српски устанак, и овде је остао до смрти. Након завршетка устанка, Цвијо је отворио трговинску радњу у Лозници. Касније је купио имање у Лозничком пољу, које се некада звало Цвијићеве баре. У близини лозничке цркве Цвијо је саградио кућу, херцеговачког типа, од камена на два спрата – прича Биљана Радичевић.

Она додаје да је Цвијо имао сина Живка, који је завршио Трговачку академију у Вршцу и временом постао један од најимућнијих људи у округу. Извесно време је био и председник Општине Лозница, а учествовао је у Катанској буни, и био хапшен. Живко је имао три сина, а један од њих, Тодор, био је отац Јована Цвијића.

– Тодор се исто као и Живко бавио трговином. Међутим, имао је и великих проблема у трговини о чему је Јован Цвијић писао и у својој аутобиографији “Из успомена и живота”. После женидбе са Маријом, Тодор је саградио кућу у делу Лознице Стара варош. Имали су шесторо деце: Милеву, Соку, Јована, Ангелину, Наду и Живка. Милева је била удата у Шапцу и није имала деце. Сока је рано умрла, као и Ангелина. Најмлађи су били Нада, удата Бабић, и Живко који је завршио Војну академију и именован за артиљеријског потпоручника. За учествовање у ратовима од 1912. до 1919. године одликован је Карађорђевом звездом са мачевима и стекао чин пуковника – подсећа наша саговорница.

Марија, Јованова мајка, била је из Корените и порекло њене породице, још тада, могло се пратити осам колена уназад. Маријин деда Аврам се по свом деди презивао Аврамовић, а раније породица је носила презиме Кандић. Аврам је имао четири сина, од којих је Иван био Маријин отац.

– Јован Цвијић је у породици највише био захвалан својој мајци па је и у аутобиографији знатан део посветио управо њој. Написао је да је мајку запамтио као “слабуњаву, у се повучену, често занесену мислима” и да су “ретки били тренуци правог расположења”, али да су се тада од ње чуле “лепе и паметне речи”. Писао је да је било тренутака када је његова мајка говорила само у изрекама и да “иако неписмена, имала је своју мудрост и свој начин понашања у животу”. Марија је умрла неколико месеци пре него што ће Јован завршити докторске студије у Бечу 1892. године – наводи Биљана Радичевић.

Отац Тодор поживео је још осам година, а онда је сахрањен поред супруге и тако вечно остао крај своје Лозничанке и међу Лозничанима.

Јован о мајци Марији

 – Имала је много такта и уздржљивости, и не зна се да се икада с киме завадила. Јамачно је отуда у варошици јако поштована. Али њен цео живот није био спољашњи већ унутрашњи, усредсређен на љубав и ред у кући. С толико је осетљивости лебдела над својима да је занемаривала себе и своје здравље. Нехотично и неприметно она је водила не само све у кући већ и многе од сродника, утолико лакше што су сви осећали да их воли. Ја сам још у првом детињству од мајке знао који су добри и паметни људи у Лозници, а које треба избегавати… – записао је Јован о мајци Марији.

С. Пајић

НА МЛАДЕНЦЕ У ВУКОВОМ ДОМУ КУЛТУРЕ – Почиње путујући фестивал

НАСТАВЉЕН „СВЕТ ЖЕНА“ – Фотографијом причају о храбрим женама

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″