МАРТ – МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ РАКА – Превентивом против генетике

Прошле године у свету је од малихгних болести оболело око 18,1 милиона људи а предвиђа се да ће до 2. 032 године број оболелих порасти за 70 одсто. Трећина малигних болести узрокована је факторима на које не можемо да утичемо, пре свих генетика, али на њих можемо деловати превентивним прегледима и начином живота

Поводом марта месеца борбе против рака, ове године из Светске здравствене организације апелују на здравствене службе да се усредсреде на рано откривање и лечење ове болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, па и у земљама са развијеном здравственом службом. Према најновијим проценама ове организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 14,1 милиона људи у 2012. години на 18,1 милиона колико је било током прошле године. Процена је да ће се раст наставити и да ће 2.032. године број оболелих порасти за 70 одсто.

У Србији после болести срца и крвних судова, малигни тумори представљају најчешћи изрок обољевања и умирања као и у већини земаља у развоју. Годишње се у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. 

Лекари истичу да је трећина малигних болести узрокована факторима на које не можемо да утичемо, пре свих генетика, али на њих можемо деловати превентивним прегледима и начином живота. Канцерогени који се налазе у животној и радној средини изазивају генетске промене ћелија уз повећано стварање слободних радикала који додатно изазивају промене на хромозомима и генима. Њихово дејство настаје у периоду од пет до 40 година, колико је у просеку потребно да се нормална ћелија трансформише у малигну. Стога је ризик од добијања свих врста рака коже и претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, јер кожа све памти.  

Лекари упозоравају да је око 30 одсто свих смртних исхода од малигних болести последица пушења, гојазности (скоро петина становништва има овај проблем), неправилне исхране, недовољне физичке активности и употребе алкохола. Сваки 30-ти одрасли становник Србије свакодневно узима алкохолна пића што повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута је већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око литар вина или два литра пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.

У нашој земљи један од значајнијих проблема и даље представља непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља  у спровођењу програма превенције.

Да подсетимо, у лозничкој Општој болници 2017. године забележено је 392 новооболелих од карцинома а прошле 479 случајева,док је у јануару било деветнест новооболелих. Назаступљенији карцином је рак коже.

В. М.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″