ДАНАС ЈЕ 8. МАРТ – Оне имају дан – они имају моћ

Родна равноправност  није женско питање, већ предуслов друштвеног, економског и социјалног развоја заједнице, али је изнад свега питање људских права – ово је једна од бројних дефиниција политички коректних, а стварно неделотворних. Недоследност према овом питању најбоље се огледа у статистици, али и у чињеници да је у Србији још увек на чекању Закон о родној равноправности

Просечна грађанка Србије јутрос је устала, уобичајено, рано, завршавајући кућне послове пре него што пробуди остатак породице. Данас ће у кући бити мало бољи ручак, неки слаткиш, имаће свежу фризуру, радост у срцу због пажње коју ће добити и разумевање, ако она изостане. Ако добије поклон честитку на послу, потрошиће је на куповину поклона мами, свекрви, сестри, да се породица не обрука. Ако не добије, снаћи ће се већ некако. Сналажење је вештина која се овде, по женском родослову, преноси са колена на колено. Уобичајено, јутрос рано устале су и жене које презиру 8. март као малограђаништину и жене које ће бити на врхунцу свог задатка – да у дану појачане пажње скрену пажњу на сва отворена питања родне равноправности. Шта год да очекују од овог дана, све оне ће бити део светског покрета за права жена. Можда звучи мало прејако, али Клара Цеткин и жене које су усковитлале америчку јавност на почетку прошлог века, сигурно би рекле – може то и јаче.

Тамо где се одлучује

Саговорница ЛН Тања Глишић Матић, начелница за друштвене делатности у градској управи, каже да су жене у целом свету прешле дугачак пут кроз историју од тоталног омаловажавања до права гласа.

– Тек 1946. године жене у Југославији избориле су се за право гласа. Швајцарска је ово право женама осигурала тек 1971. То није било тако давно. Уочи Другог светског рата жене на овим просторима почеле су да се активно укључују у политичка збивања, а 1946. први пут је у парламент од 170 посланика изабрано шест жена. Данас готово све земље Европе женама гарантују политичку равноправност, а у Србији смо добили прву председницу Владе – истиче она.

И Лозница има прву жену председницу Скупштине града у својој историји, а како истиче Тања Глишић Матић, на разним другим одговорним функцијма у граду је више од 30 жена.

Статистички, Лозница можда по том питању одскаче од просека, али потврђује правило да жене нису на местима од најјачег утицаја и, свакако, нису тамо где су највећи токови новца.

У целој својој политичкој историји Лозничанке су два или три пута биле на челу неке политичке организације. Биле су међу кандидатима за посланике, а само три су успеле да добију и мандате. Борка Грубор је актуелна посланица у Скупштини Србије, лекар је по професији и до уласка у СНС није била политички активна. О учешћу жена у политици каже:

– Одрасла сам у сеоској породици, у кући честитих и вредних родитеља, васпитана да радим од малих ногу и да само својим радом могу постићи жељени циљ. То је обележило цео мој живот и све што радим. Мислим да су жене у политици практичније, конкретније, ефикасније и драго ми је да су данас заступљене у већем броју на руководећим функцијама него што је то било до сада. У Србији данас жене воде Владу, Народну скупштину, Народну банку, Уставни суд. Само у парламенту је више од трећине жена – 36,8 одсто. Иза сваке успешне жене стоји дуготрајан пожртвован рад, упорност, прихватање пуне одговорности и подршка породице – истиче наша саговорница.

Примитивизам који се увукао на политичку и јавну сцену Србије обесхрабрујући је за сваку жену која се експонира другачијим мишљењем. Може бити извређана, омаловажена, а не ретко и физички угрожена. Мера за тежину тог насиља јесте само страна којој припада. Исти случај, другачија перцепција. Али нису само жене у политици изложене јавном линчу и дискриминацији. Он се свакодневно догађа на насловницама таблоида, на друштвеним мрежама, телевизијама са националном фреквенцијом.

– Осуђујем сваки облик дискриминације и насиља над женама. То је недопустиво и у приватном и у јавном животу. Жена рађа нови живот и заслужује посебну пажњу и заштиту у нашем друштву – каже посланица Борка Грубор.

А на наше питање зашто у скупштинску процедуру још увек није ушао Закон о родној равноправности каже:

– Закон о родној равноправности је повучен из скупштинске процедуре због примедаба цивилног сектора. Иначе, нацртом тог закона забрањује се раскид радног односа по основу трудноће, породиљског одсуства, неге детета што је још једна потврда политике Србије према породици и њеној заштити. Стопа запослености жена у Србији је још увек нижа од стопе запослености мушкараца и то за око 14 одсто. Спречавање дискриминације жена приликом запошљавања, право на једнаку зараду, напредовање и усавршавање, остваривање права на социјалну и здравствену заштиту, као и бројна друга питања биће регулисана  Законом о родној равноправности и ја очекујем да ће он бити пред посланицима у скорије време.

Оне могу све што могу они

Сва истраживања показују да су у најтежем положају жене на селу. Оне чине 84 одсто помажућих, неплаћених чланова пољопривредних газдинстава и тек 12 одсто њих су власнице кућа у којима живе, а 16 одсто власнице земље.

Марица Обадић, службеница, није типична представница жена на селу, али јесте оних које се враћају пољопривреди. Пољопривредно газдинство у Јаребицама регистровала је 2012. године и од тада се успешно бави пчеларством и воћарством. Почела је са четири, а сада има 80 кошница.

– Желела сам да сачувам домаћинство у којем сам рођена и одлучила сам да се посветим пољопривреди, највише пчеларству. Прошле године сам користила субвенције градске управе у Лозници и тако набавила 40 нових кошница. Имам и 35 ари под купинама, као и 25 ари под малинама. Редовно сејем башту, а од вишка производа правим зимницу за своје потребе, али и за продају и имам редовне купце. Све је више жена које се баве пољопривредом и ни у чему не заостају за мушкарцима, али је важно да имају и свест о томе – каже Марица и као искусна пољопривредница истиче да је најважније да произвођачи на почетку сезоне добију подстицајна средства (на пример за набавку минералних ђубрива), али и да знају барем аконтациону откупну цену својих производа.

Јасмина Симић, професорка физичког васпитања, активна рукометашица и мајка троје деце такође је једна од жена које разбијају предрасуде.

– Не тако давно било је готово незамисливо да мајке буду запослене, а камоли да имају активну спортску каријеру. Мени то полази за руком већ 17 година и веома сам задовољна због тога. Очигледно је да се положај жене у савременом друштву побољшао, а и жене су свесније својих права и могућности. Радно место наставника, као и радно време иду ми наруку тако да успевам да ускладим пословне и спортске обавезе. Већину у мојој професији данас чине жене које су потпуно равноправне са мушкарцима и веома самосталне. Сматрам да би друштво, нарочито при данашњем темпу живота, требало да пружи свакој жени могућност да се бар рекреативно бави спортом. То би сигурно допринело њиховом како физичком, тако и менталном здрављу, и помогло им да лакше савладају стрес и обавезе са којима се свакоднево сусрећу – поручује Јасмина Симић.

Које су најрањивије жене данас?

– Посебно су рањиве жене жртве насиља, са инвалидитетом или жене које нису завршиле школу и неквалификоване су за било који посао. У ромској популацији има много жена које су у овој групи,  изложене раним удајама, раним трудноћама, прекиду школовања и из тог круга није лако изаћи. Самохране мајке су посебно осетљиве, а нарочито  мајке деце са сметњама у  развоју често остану саме, а да од партнера немају ни финансијску подршку. Град Лозница финансира рад дневног центра “Сунце” који је велика подршка родитељима и прилика да могу да раде и посвете се себи док су деца на сигурном месту, потпуно прилагођеном њиховим потребама. Од прошле године имамо нову услугу социјалне заштите – лични пратилац детета. Сви ови и други програми подршке коштају пуно градски буџет,  али и пуно вреде јер породици чине живот лакшим. Уколико породицу чине само мајка и дете, ова подршка је још драгоценија – каже Тања Глишић Матић.

Начело родне равноправности и недискриминације једно је од темељних начела људских права и 8. март постоји зато да нас подсети колико смо још далеко од тога. Па иако мислите да сте равноправне, можда и супериорне у односу на мушкарце из свог окружења, немојте негирати да је то системско и цивилизацијско питање, јер колико сутра, неко ће вас радо разуверити.

З. В

В. Ст.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″