НАШИ СМО – Компас
Без компаса се човек лако изгуби, свакој лађи на пучини се, ако га нема, смеши дно, или нека хрид, у непознатом без њега се лако дезоријентише, онда настаје лутање, кретање укруг, губи се снага, мирноћа, некада и разум. Ако данас озбиљан човек накратко застане и погледа око себе, видеће знакове да смо компас изгубили. Брзина којом се дешавају и смењују глупости, којом људи тону зарад ситних интереса, невероватна је и чини се да повратка на оно што се некада сматрало нормалним – нема, а све присутнији је и страх.
Трају времена у којима готово за ниједну ствар коју чујете, прочитате, чак и видите не можете са сигурношћу тврдити да је таква. Иза свега се нешто крије, свако залагање за нешто је врх леденог брега, мотиви, циљеви, користи, дубље су под водом. Ништа није као што изгледа. Чују се реченице “само да ови оду, а да се они не врате”, људи се деле на “жуте” и “ботове-сендвичаре”, на “наше” и “њихове”. Једни грчевито подржавају све што сада јесте страхујући да промена доноси губитак положаја, повластица, радних места, а међу онима за промене су они који их желе како би они добили те положаје, повластице, радна места. Интереси државе, народа, изгубе се на путу борбе за “промене”. Часни одустану разочарани, остали забораве на почетне “идеале”. Толико трају разне играрије и лагарије, обећавања, померање “бољих дана” свакога дана за сутра, да је готово све изгубило смисао. Дошло се до онога што је рекао Душко Радовић “Не разумемо зашто нам неко нешто чини ако не тражи никакву противуслугу”. Просто се иза малтене сваког доброг дела, или услуге нешто крије. Борба за истину свела се на борбу за ону истину која нам одговара у неком тренутку, нешто ћемо данас гласно рећи, а сутра прећутати исто ако нам не одговара. О особи за коју знамо да је добра када се за нешто искрено залаже, коментаришемо да је наивна и да ће бити искоришћена, просто мало је тога у шта се човек може заклети и бити сигуран сто одсто. Полако али сигурно дошло се до тога да је здраво што мање мислити својом главом, још мање говорити оно што се стварно мисли.
Ако данас питамо једне да ли траје политичка предизборна кампања, они ће рећи не, други ће на исто питање рећи да. Ако гледате неке телевизије и читате неке новине, мислићете да теку мед и млеко, кад погледате друге, ту су диктатура и владавина страха. У исто време, на истом месту. Погубили смо се. Већина нема став, мишљење, настоји да буде само део масе, да не штрчи, плаши се своје мисли. Само да не буде горе, тиме се човек оправдава за страх, удвориштво, кукавичлук. Луксуз је мислити. Ко мисли да није тако, вероватно има “свој кинески зид”. Дошло се дотле да је храброст учествовати у протестним шетњама, да народ пита “седму силу” – ”А смете ли то да објавите?”. Какво је то размишљање у 21. веку?!
Можда би било добро да се путовање председника Србијом, уместо најављених, претвори у ненајављене доласке. Само бане у болницу, школу, фабрику и види право стање. Мало се замаскира да га не препознају па прошета градом, селом, чује и види како се живи стварно. Може и министар здравља да бане у болницу, грађевинарства на градилиште па види да радници раде гологлави, а да им се цакле шлемови само кад долазе “они одозго”. Наравно, ако их нађе, као што их пре неки дан није нашла министарка грађевинарства када је ненајављено обишла радове на јединој незавршеној деоници на Коридору 11 од Уба до Лајковца и утврдила да на 13 локација радника и радова готово да није било. Сад нас “усрећи” и министарка за европске послове у Влади Француске Натали Лоазо – “Пошто смо ваши пријатељи, дужни смо да вам кажемо истину: садашње стање ЕУ не омогућава нова придруживања у задовољавајућим условима – како за саму ЕУ, тако и за нове државе које би јој се придружиле”. Шта сад кад ЕУ “нема алтернативу?”.
Треба ли нама кућа да буде усисана, прозори опрани, а ми уредни зато што нам долазе гости, или тако треба да буде увек зато што ту живимо? Односно, треба ли држава да нам буде уређена по светским стандардима зато што хоћемо у ЕУ, или зато да што овде живимо и желимо да то чине и наша деца? Е, зато треба наћи компас и ујединити посаду наше лађе да не потону у комплету и “жути” и “ботови” и они које је “баш брига” јер на дну ћемо сви бити исти. Потопљени.
Т.М.С
ПРОЧИТАЈТЕ И…
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
