КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЈАСМИНЕ ПЕЈАНОВИЋ – Африканци одушевљени српском храном
Ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне, штрудле, ишлери, краставчићи, ајвари, љуте папричице и остале лепоте српског кулинарства, однедавно се могу купити у срцу Најробија, главног града Кеније. Српске ђаконије понудила је купцима Лозничанка Јасмина Пејановић, која од 2000. године живи на афричком континенту
Како се може постати одличан амбасадор своје земље, а да при том ниси члан државне дипломатије, врхунски спортиста или познати музичар, показала је Лозничанка Јасмина Пејановић, по професији просветни радник, која са породицом већ скоро две десеније живи у Африци. Пошто није могла наћи посао у струци, бавила се различитим стварима, највише хуманитарним радом, али је однедавно одлучила да све своје кулинарске вештине искористи и почне да припрема српску храну, коју је понудила купцима на тржници у Најробију, главном граду Кеније, где живи последњих девет година.
– У Африку смо дошли 2000. године у децембру. Живели смо десет година у Уганди, у Кампали, а сад смо већ девет година у Кенији, у Најробију. Још за време боравка у Кампали, учланила сам се у Интернационалну организацију жена (IWO) и учествовала у хуманитарном раду који је био базиран на помоћи деци и женама Уганде. Водила сам клуб у којем смо кували, пекли колаче и то продавали, а сакупљени новац смо делили као помоћ угроженим породицама – почиње своју причу Јасмина Пејановић.
Живот у Африци је, каже, другачији него у Европи и Србији па човек мора да научи да импровизује јер неке навике из завичаја не може наставити и многе ствари нису доступне.
– Тако је и са храном. Иако овде има свежег поврћа током целе године, српска душа, навикла на зимницу, вапи за њом, па сам тако прво почела да киселим купус, правим ајвар, пинџур, краставчиће, а онда да припремам и остале српске деликатесе. Прво за нас у кући, а онда и за пријатеље, који су били одушевљени и све што им даш, у сласт поједу. Пошто славимо Светог Ђорђа, ја потом почех да спремам и ситне колаче, па торте, пите, слатке и слане, а гости увек презадовољни и изненађени јер оно што свака домаћица код нас у Србији зна да спреми, овде је просто непојмљиво – објашњава Лозничанка у чијим ђаконијама годинама уживају Африканци, али и други који долазе на овај континент због посла.
Идеја да све ово мало и комерцијализује одавно је присутна. али, како каже, тек сада је коначно одлучила и да је реализује. Недалеко од куће у којој живи са супругом Младеном и ћерком Недом налази се “Фармерс маркет”, где се продају органски производи. Наша земљакиња се мало распитала о томе и за пар дана добила тезгу за продају својих производа. Дочекали су је купци раширених руку, свидела им се њена идеја и производи који су другачији од онога што се на тржишту до тада могло наћи. Занимљив је био сусрет са Бугарком која је застала испред тезге и рекла да јој је много тога познатог, али да јој није јасно ко такву храну прави у Кенији. Обрадовала се када је чула де је то дело руку “комшинице” из Србије. Тако сада у срцу Најробија, преко пола света од Лознице, сваког петка, суботе и недеље стоје на тезги наше, односно Јасминине ванилице, купус кифле, кифлице са сиром, падобранци, чупавци са кокосом, принцес крофне, штрудле, ишлери, краставчићи, ајвари, љуте папричице и остале лепоте српског кулинарства.
О повратку
Пејановићи не планирају повратак у Србију за још неколико година, до Младенове пензије. Неда, иако је дошла у Африку са седам месеци, ту је одрасла, научила језик и стекла другаре, више воли Србију и зато планира да дође у Београд због факултета. Јасмина додаје да им, поред свега, недостају родбина и пријатељи, и зато долазе кући сваке године.
С. Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање
КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
