ЛОЗНИЧКИ ТРЕНЕР ЖЕЉКО ВАСИЉЕВИЋ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊА У РУСИЈИ И КИНИ – Време ради за Кинезе

ЛОЗНИЧКИ ТРЕНЕР ЖЕЉКО ВАСИЉЕВИЋ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊА У РУСИЈИ И КИНИ – Време ради за Кинезе

Кошаркашки тренер из Лознице Жељко Васиљевић одржао је током децембра и јануара неколико кошаркашких клиника у Русији и Кини, а ове године очекују га предавања и у Холандији, Шпанији, Енглеској…

Четвородневни боравак у Русији током којег је одржао два предавања у Јекатеринбургу, дому, првакиња Европе, и петнаестодневни рад у Кини обележили су крај прошле и почетак ове године за Лозничанина Жељка Васиљевића, координатора свих селекција КК Лозница.

Боравак у Кини оставио је јак утисак на Васиљевића, али тамошњи начин живота за Европљанина, каже, није лак јер је потпуно другачији од оног на који је овде навикао. У Кини је Лозничанин одржао предавања у Пекингу, Шангају и Кунмингу, милионском граду у близини границе са Лаосом и Вијетнамом.

– У Кунмингу сам за седам дана одржао предавања за 1.860 тренера и био сам запањен када сам видео колико их има. Само потписивање цертификата било је тешко јер се потписујем пуним именом и презименом. У Кини кошарка није тренутно на високом нивоу, али је у развоју и доста улажу у то. Мало знају, али министар спорта са којим сам разговарао каже да покушавају да је унапреде тако да постане један од водећих спортова. Кошаркаши су им углавном ниски, нађе се ретко понеки који одскочи по висини, а знање је далеко од оног које имају наши играчи. Ипак, тренутно више од стотину тренера из Србије ради у Кини па се, уз сав новац који се улаже, може очекивати напредак, мада ће морати доста времена да прође дотад – каже Васиљевић.

Време проведено на тренинзима било је најлепши период боравка у далекој земљи, Васиљевић је имао преводиоца током предавања, али би потом остајао сам да се сналази како зна и уме. Кинези са којима је долазио у контакт слабо говоре енглески па је комуникација била ограничена, а друштвеног живота на какав смо навикли овде једноставно нема. Храна је поприлично заљућена па Лозничанину није пријала.

– Доручак је између девет и десет, ручак између 12 и један,а  вечера око пет, шест сати поподне. Након тога све замре, могу само да одем у собу на 38. спрат и да чекам нови дан. Што се технологије тиче, испред нас су за 30 година, то се види већ при самом уласку у земљу где чим принесеш пасош апарат проговори на српском и каже све шта треба да урадиш. Нема цариника. У хотелу се светла сама пале, на додир прста добијаш све што ти треба, али мени је недостајала кафа, они пију чајеве, и још више разговор са неким, макар и на енглеском – објашњава Жељко.

Најлепши део боравка у Кини била је посета Тибету, који је, како каже Васиљевић, прелеп, иако се мало теже дише на шест хиљада метара надморске висине, а дирљива је била посета сиротињској четврти и сусрет са тамошњом децом.

Крајем прошле године Васиљевић је предавања одржао у руском Јекатерингбургу, у Сибиру на минус 36, али му за наше прилике необично ниска температура није сметала. Предавања је држао у сали у којој је температура у плусу онолико колико је напољу испод нуле, а тако је, каже, било и у хотелу.

– Било ми је изузетно драго да одржим предавања у граду чији је женски клуб европски шампион, а при том је до титуле стигао у финалу против Шопрона за који наступају наше Лозничанке Александра Црвендакић и Тина Јовановић. Јекатерингбург је, поред Москве, један од највећих кошаркашких центара Русије и заиста много значи и нарочито је задовољство добити аплауз од тамошњих тренера и играча, па и репрезентативаца који су присуствовали предавањима. Било ми је препуно срце. И мимо терена било је право уживање провести тамо та четири дана, атмосфера је била изузетно пријатна, а та изузетно ниска температура ми је изгледала као минус пет код нас. Људи су изузетно драги, присни па сам се осећао као код куће – прича Васиљевић.

Већ у априлу Жељко ће опет спаковати кофере па поново кренути пут Кине, а до септембра нанизаће се још неколико земаља међу којима, по први пут, и Холандија. Овог лета Васиљевић ће, са посебним задовољством, радити и са кошаркашима Црвене звезде током њихових припрема на Златибору.

Н. Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање

КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )