НАШИ СМО – Одговорност

НАШИ СМО – Одговорност

“Све што се чује ових и претходних дана је насиље. Да ли ћете неком опалити шамар или рећи најпогрдније речи – то је исто насиље, нема разлике” – ово је став  премијерке Ане Брнабић који потпуно делим исто као и: “Уколико основно кућно васпитање и поштовање према грађанима за јавни дискурс нису довољни да се прекине са најгрубиљим увредема на рачун жена, онда је држава та која мора да успостави ред, а судство молим да реагује јер је ово превршило меру”, а нарочито: “Ако је то пристојна и грађанска Србија, слободна Србија, онда ја не желим да будем део те Србије”.

Дакле, истомишљенице смо по овом питању, с малом разликом што ја тако мислим о насилницима свих боја, а премијерка, као и друге првакиње владајуће странке које су се истим поводом оглашавале протеклих дана само о Сергеју Трифуновићу и припадницима Савеза за Србију. Да сам на месту премијерке, реаговала бих много раније када је, на пример, брутално нападнута новинарка “Данаса” извештавајући са инаугурације председника, када је новинарка КРИК-а добила претњу смрћу преко Твитера, а потом  јој је проваљен стан или када се ових дана, усред кампање против насиља над женама,  заменик градоначелника Ниша обратио новинарки са “матора жута кучко”, “ћурко”, “наџак бабо”.  Нисам нигде прочитала, на пример, да је премијерка устала у одбрану дигнитета Зоране Михајловић, министарке из њеног кабинета, када је вређана на најприземнији могући начин и преко таблоида и у Скупштини Србије од Војислава Шешеља, али и од неких партијских другова. Да су посланице и председница Народне Скупштине Србије  устале у одбрану достојанства својих колегиница Маринике Тепић, Александре Јерков или Гордане Чомић, можда би дале далеко већи допринос политичкој култури дијалога него на конференцијама за штампу које су све личиле као јаје јајету. Не знам ко их је саветовао, али лоше је то чинио, да у жару политичке борбе изложе стигматизацији високу функционерку своје странке данима понављајући садржај једног огавног твита, аутора мало познатог  широј јавности. 

Све што сам хтела да кажем заправо се своди на питања шта је мера насилничког понашања, вулгарног простаклука и емпатије према жртви? Ако мисли исто што и ја, онда је то ОК, наћи ћемо већ начин да релативизујемо случај, а можда и упремо прстом у жртву – види шта си произвела својим ставовима. А ако је супротно, удримо из свих топова и агресивно и патетично и ако треба додатним унижавањем жртве како бисмо показали колико су они други лоши. Опасно је то јер не води ничему осим даљем закопавању целог друштва у муљ,  у живо блато. Зато, ако вас вређа речник противника, потрудите се да се из ваших редова не чују такве грозоморе, просто је.

Нарочито овог правила требало би да се придржавају они који су на позицији већег степена одговорности јер представаљају власт, на пример. Није пристојно да тада кукате како вас политички немоћнији вербално злостављају, а у исто време да машете црвеном марамом пред  целом јавношћу називајући их багром, битангама, олошем, лоповима, лопужама, лажовима и сл., а да нико од њих није процесуиран. Лошу поруку шаљете, неко би могао да помисли да је то у политици дозвољено, да будеш лопов, а на слободи. И да је мера свега да ли си са нама или си против нас. И ако си са нама да ли си сто посто са нама или си као Зорана Михајловић којој се отме да каже понекад нешто што неко мисли да није сасвим на линији.

Осим тога, тај непримерени речник из политике и таблоида преселио се на друштвене мреже где такође, због другачијег мишљења, можете бити најстрашније извређани и осрамоћени до момента тоталног пуцања. Тамо се срећу сви и политичари, глумци, новинари и друге јавне личности, ботови и анонимуси. Ријалити сеанса за све фрустрације са несагледивим последицама. Ево примера, пре неки дан је младић сишао са Твитера, изашао на улицу и на смрт избо првог пролазника.

Рекла бих, хајте да се не посипамо пепелом када није тешко бити фин. Само треба имати одговорност за оно што је веће од нас самих и свест о томе да је то тако.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Лилипутинци

НАШИ СМО – (Не)моћ

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )