РЕПУБЛИКА ТРБУШНИЦА – Идеја их коштала робије
Већ неко време се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре нешто више од седам деценија, ишло на вишегодишњу робију. То са републиком је шала, нећемо да се осамостаљујемо, али хоћемо да будемо једна од најсређенијих месних заједница на територији Лознице, каже Јовић, једини председник МЗ Трбушница у овом веку
Код школе у Трбушници стоји натпис Република Трбушница, он је и на дресовима локалног фудбалског клуба Гучево као и на згради у којој су клупске просторије. Већ неко време често се у шали говори да је Трбушница република, али због сличне идеје се пре нешто више од седам деценија робијало и све негде до почетка последње деценије прошлога века о њој се није јавно говорило.
Миодраг Јовић, председник МЗ Трбушница од 2000. године, каже да се млађе генерације шале на тај рачун док је код старијих који памте прве послератне године још увек присутна нелагодност када се то помене.
– Све до почетка деведесетих о томе се није гласно говорило и тек тада је кренула прича о Републици Трбушници. Ставили смо натпис у селу, на дресове, идемо на регату под тим именом, али то некада није било уопште безазлено помињати. Како сам чуо после Другог светског рата је постојала организација “Бели орао” која је тражила повратак краља и монархију, и то у време Тита, за шта је баш требало имати петљу. Чланови те организације су похватани 1949. и заглавили су робију, неки на Голом отоку, други у Пожаревцу. Наводно су тражили и отцепљење , углавном та прича се неславно завршила, али је остало сећање да су били веома озбиљни, па чак саставили и владу са министарствима. Нејасно је како је после дошло до помињања републике, можда је то било више у духу нових времена од монархије, углавном, многи нас већ годинама зову и републиканци и по тој причи о Републици Трбушници смо познати – објашњава Јовић.
Мештанин Недељко Петровић прича да је тада међу ухапшенима био и његов отац Будимир који није био члан организације, али се кретао у њиховом друштву.
– Осуђен је на пет година, одлежао је четири, најпре у Лозници, а онда у Пожаревцу. У тој организацији је било и младих, школованих људи, мој отац је отишао на робију јер је, како су причали, са њима хтео да руши тадашњи систем. Било их је двадесетак, а суђење је кажу било јавно у Лозници – каже он који је у то време био дете.
Међу ухапшенима је био и Драгољуб Петровић, каже његов син Слободан, и додаје да су били похватани и неки људи ван Трбушнице.
– Мој отац је сакупљао новац за обнову порушене цркве у Бањи Ковиљачи и тај новац ишао је у Манастир Чокешина. Он није знао да новац није намењен за цркву него да у ствари иде тој организацији и касније је ухапшен и осуђен на шест година, али је одлежао у затвору три – каже Слободан.
Идеја о повратку краља је пропала, а касније је остало сећање да су Трбушчани били против тадашње државе, па је прича зачињења идејом о отцепљењу, а онда је додата и република која никако не иде заједно са краљем. Све у свему Трбушница је испред имена села незванично додала и оно Република и та прича живи већ неколико последњих деценија. Ова МЗ има више од три хиљаде мештана и Јовић истиче да су много тога урадили минулих година, а посебно прошле. Реновиран је кров на сеоској школи, урађена нисконапонска мрежа према Гучеву, уређено много сокака, и асфалтиран пут кроз село од Градилишта до Гучева.
– То са републиком је шала, нећемо да се осамостаљујемо, али хоћемо да напредујемо и будемо једна од најсређенијих месних заједница на територији Лознице и на томе ћемо и даље радити – каже Јовић, једини председник МЗ Трбушница у 21. веку.
Т.М.С
ПРОЧИТАЈТЕ И…
НИКОЛА РАШЕВИЋ, ЛОЗНИЧАНИН У ЦЕРН–У – Наше је само знање
КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
