КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Српски самурај у постојбини самураја
Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, остварио је крајем прошле године давни сан, посетио је постојбину самураја – Јапан. Посета је била радно-туристичка, а мајстори јапанских борилачких вештина узвратиће је у мају када ће у Лозници одржати семинар
Никада не треба престати сањати јер нико не зна када ће се снови остварити. Нарочито они дечачки. Лозничанин Младен Буразеровић, једини српски самурај, дуго је сањао о путовању у Јапан, постојбину самураја, а сан је остварио крајем прошле године када се са још пар пријатеља упутио на двонедељни пут у Земљу излазећег сунца. Боравак на далеком истоку био је изузетно садржајан и Младен оданде носи прегршт утисака који се преплићу и међусобно потискују па, како каже, не може свега ни да се сети у тренутку. Ипак, један утисак преовладава – то је сасвим други свет.
– Као да сте на другој планети. Откако смо слетели на аеродром у Токију, сви које смо срели били су изузетно љубазни, довољно је да случајно ухватите нечији поглед, одмах ће вам се наклонити и помоћи вам, ако треба. Уопште није онако како се може прочитати на интернету да су повучени и резервисани. Напротив, отворени су и топлог срца. Према свему и свима опходе се са поштовањем, на улици се поздрављају наклоном и захваљују се и за најмање ситнице, а код нас је тешко рећи хвала и за далеко крупније ствари – каже додајући да је Токио огроман град, мешавина модерног и традиционалног, повезан метроима који се крећу на неколико спратова испод земље и где на сваком од њих превоз обавља друга фирма.
Посета Јапану најмање је била туристичка, иако су уз Токио посетили још седам градова међу којима и једина два која су претрпела напад атомским оружјем – Хирошиму и Нагасаки. Младен је тренирао са јапанским мајсторима борилачких вештина, одржао је и два семинара, а положио је и за четврти дан даито рију xију-xицу у једној од најстариијих школа те вештине у Јапану и тако, каже, постао једини високорангирани мајстор ове вештине у Србији. У Јапану није обичај да се странци примају на преноћиште, а Лозничаниу су имали част да буду први који су четири дана провели у Курашикију код Хидехару Иши шихана, носиоца црног појаса девети дан у каратеу. Код овог мајстора Младен је одржао дводневни xију-xицу семинар, а видевши га како ради, Иши шихан је одлучио да буде подршка српском самурају у свету јапанских борилачких вештина. Иши шихан је госте из Србије провео целом Окајама префектуром, а након тога посетили су Хирадо и Ацуши Сода шихана који води порекло директно од самураја и високорангирани је мајстор вештина руковања јапанским мачем. Ту је Младен имао прилику и да увежбава мачевање рукујући катаном старом три века.
Сода је за госте приредио и церемонију за срећу и здравље у шинтоистичком храму, а додатни доживљај било је и то што су јој присуствовали обучени у традиционалну самурајску ношњу. Домаћини су желели да их упознају и са јапанском културом.
– Ми нисмо примећивали разлику између будистичких и шинтоистичких храмова, доста су слични, па смо често грешили понашајући се у будистичким онако како су нас научили да се понаша у шинтоистичким, али нам то нико није замерао – каже Младен.
Лозничани су посетили и доста знаменитих места, замака и музеја, од оних који чувају успомену на самураје и предмете које су они користили до музеја модерних уметности, али и паркове мира и музеје посвећене атомским нападима америчке војске на Хирошиму и Нагасаки, што је оставило нарочит утисак. Младену је посебан доживљај била и посета кући у Хираду у којој су састанке одржавали последњи самураји, по којима је снимљен и филм.
– Прошли смо и кроз све те тајне ходнике који воде до обале. Иначе, Хирадо се налази на острву на којем су се искрцали први хришћански мисионари у Јапану. Ту се хришћанска црква пробила и одатле проширила, а и радња филма “Тишина”, о протеривању хришћана, одвија се ту, баш као и радња серије “Шогун” – објашњава Буразеровић додајући да ће јапански мајстори на пролеће узвратити посету и одржати семинаре лозничким љубитељима борилачких вештина.
Утисак на Лозничанина оставило је и то што, како каже, јапански пословни људи не возе прескупа кола, не одају се луксузу и најбитније им је да су здрави, а богатство не истичу. Јапан се показао мирном и безбедном земљом у којој по Младеновој вољи није једино храна јер “од српске нема боље”.
Шинкансен
За две недеље у Јапану Лозничани су у брзим возовима званим “шинкансен” провели око 14 и по сати, али, иако је железница савршена и, како каже Младен, возови стижу тачно на време и заустављају се у милиметар тачно где треба, то не значи да је увек пријатно.
– Све то функционише савршено, у самом возу се ништа не осећа, кондуктери су изузетно љубазни и наклоне се приликом уласка у вагон и изласка, али није свеједно када видите да се шине спајају у једну на уласку у тунел и, дословно, када један воз излеће, други улеће. То је делић секунде, прецизност јесте максимална, али је за мене то, ипак, мало играње јер су животи у питању, а унутра нема појасева за везивање – присећа се Младен.
Н. Т.
Фото: Приватна архива саговорника
ПРОЧИТАЈТЕ И…
МИЛАН ТОМИЋ, ДОМАР “ШАРЕНЕ БУКВЕ” – Живи у “центру шестаровог круга”
ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ – Главни град графита Србије (ВИДЕО)
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
