ВЕЧЕ МИОМИРА САМУИЛОВИЋА – Од музике и риме, до непролазних анегдота
Миомир Самуиловић Самуило, познати лознички адвокат, вокални солиста и текстописац оркестра „Вожд“, приредио је синоћ у Библиотеци Вуковог завичаја програм којим је развеселио суграђане, подсетио их на неке од својих најлепших песама, али и испричао низ анегдота по којима се памте неки од старијих Лозничана. У друштву пријатеља и сарадника, композитора и гитаристе Зорана Старчевића, песника Љубомира Ћорилића и чланова оркестра „Вожд“ испричао је како су настале неке од песама које су заједно отпевали, или су их интерпретирали многи популарни певачи народне музике, а које су објављене и у његовој збирци „Моје строфе и рефрени“.
– Узбуђен сам због овог сусрета са својим суграђанима јер су међу њима моји другари, пријатељи, комшије и колеге. Данас је тешко наћи једног човека који ти је драг, с којим можеш поделити неки леп тренутак, а овде их је вечерас било стотинак. Седео сам окружен људима који ми много значе и који су ми помогли у неком периоду живота. Сматрам да нисам ништа епохално урадио, али за своју Лозници, своје друштво и породицу урадио сам сасвим довољно. Довољно је да песма „Док Лозница мирно спава“ остане иза мене, а ако се уз њу још понешто провуче, биће то огромно постигнуће. Срећан сам што сам на овим лицима видео задовољство, без претварања, и ја сам тиме постигао сврху ове вечери, успех који сваки човек у животу треба да има, да оно што ради представи људима и учини их срећнијима – рекао је Миомир Самуиловић.
Зоран Старчевић, Самуилов пријатељ од детињства, казао је да у почетку нису имали велике амбиције, али да су радили онако како осећају, што је дало резултате у музичком свету.
– Радио сам са много текстописаца, али ипак правим разлику, не зато што сам са Самуилом одрастао, већ зато што ми је олакшао да напишем музику на његове текстове. Његови стихови су били већ пола одрађеног посла и кад их прочитам, већ назирем музику – рекао је Старчевић. Била је ово прилика да публика поздрави и Светомира Тешмановића, дугогодишњег члана и контрабасисту „Вожда“ који последњих година није активан музичар, али и да чује „Лозничанку“, једну од његових најлепших ауторских песама из репертоара оркестра. Емотивно је било и подсећање на недавно преминулог Зорана Кунтића, гитаристу који је у „Вожду“ свирао од оснивања, док су неколико песама из Самуилове збирке казивале Бранислава Илић и Татјана Јовичић.
Сурет који је трајао нешто краће од два сата, завршен је песмом „Ја немам друге земље сем Србије“.
С.П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
”ТУРИСТИЧКА ПАТРОЛА 2018” – Уручена признања за развој туризма (ВИДЕО)
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
