НАШИ СМО – Контејнер
На једној од телевизија са националном фреквенцијом, прошле седмице емитован је прилог о томе како изгледа нова канцеларија Зоране Михајловић, потпредседнице Владе Србије и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, која је решила да цео кабинет пресели на јужни крак Коридора 10, који би, након вишегодишњег кашњења, требало да буде завршен до Нове године. Реч је о контејнеру карактеристичном за смештај радника на градилиштима, додуше са нешто лепшим намештајем, радним столом и рачунарима. Ту се министарка преселила из Немањине 11, па су молери искористили прилику да њен кабинет мало освеже и окрече, док се она пати на терену. Како су писали неки медији, за то кречење и замену тепиха, требало је потрошити 650.000 динара државник пара. Машала! У истом прилогу потпредседница Владе показује и своју хотелску собу у којој спава, купатило у којем пере зубе, ормар са неколико личних одевних предмета, ципелама и чизмама. Баш све. Ту се, иначе, како је објаснила, задржава кратко, само да преспава, док остатак времена проводи међу радницима, руководиоцима градилишта и стручњацима који треба да осмисле како да се посао заврши, да све буде безбедно, квалитетно, а да се опет не пробију планирани рокови. До краја снимка нисам закључио да ли је он био у функцији доказивања министаркине вредноће и залагања, или њене личне промоције, али ми је заголицао машту и помислих како би то изгледало када би се још неки од надлежних, са државног или локалног нивоа, свеједно, извукли из својих топлих канцеларија и сместили у контејнере на терену, макар и са најбољом грејном и компјутерском опремом.
Када је реч о нашем граду, један контејнер већ видим на кружном току код полицијске станице. Из њега би се могло, можда, боље видети како се безобзирни возачи паркирају у самом кружном току, како остављају своје возило на уском излазу из кружног тока, испред “Зајачине” зграде, па поштен свет не може да се спусти нормално до градске куће. Ни ту није ствар много боља, тротоари испред старог дела зграде су пословично заузети возилима, док се пешаци тискају и јакнама закачују испрскане каросерије или зид, и ником ништа. Скренете десно, према бензинској пумпи на Мераји и дођете до новог, малог (мањи не постоји) кружног тока, где опет стоје паркирани аутомобили од којих се саобраћај ни овде не одвија нормално јер заклањају поглед онима који су са возилима у покрету. Даље, Учитељска улица – тек је ту хаос и гужва, а у делу једне саобраћајне траке таман је места да се мимоиђу двојица на бициклима. Видели би одозго, са брда, и Улицу италијанских добровољаца, ка пијаци, где редовно возачи извлаче сламчицу који ће пре да прође – онај одоздо или онај одозго. По овом снегу, све је дупло горе. Из контејнера би се, можда, боље видело како су зелене површине, паркови и стазе између зграда (рецимо око Београдске улице) изровани јер и ту више није шеталиште већ ауто-страда и паркинг. Зелене површине су претворене у оранице. Без контејнера не могу замислити ни индустријску зону, чисто да неко надледа госте из Кине и Америке док нам граде светлију и богатију будућност и док нас уче где треба подизати фабрике, колику плату радницима треба дати и како најбрже доћи до профита и новог погона у неком новом граду или некој другој држави сличној нашој. За мучену “Вискозу” више нисам сигуран да ли би било смисла постављати било какве контејнере јер тамо ни портири у неколико портирница нису могли да сачувају гигант од черупања. Ти објекти све више личе на фабрички костур и сабирни центар за прохујала времена и радничке организације у којима се честито зарађивао хлеб. Жао ми оних полицајаца што у Трбушници већ месецима седе у колима поред једног од урушених “Вискозиних” објеката у којем стоји бурад са “непознатим садржајем”, а нико да дозна о чему се ту ради.
Е, сад, може неко поставити и питање – а шта ћемо са силним канцеларијама ако се сав тај запослени кадар премести у контејнере? Предлог може дати свако од вас по својој вољи, а ја ћу дописати један наслов који ме слатко насмејао, али у пар речи описао нашу реалност – “Служба за одржавање путева дочекала је децембарски снег скромно и у кругу својих породица”.
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
