ПОЛИТИКА У ФОКУСУ МЛАДИХ (8) – За права младих морају се борити млади
Млади, политички активни Лозничани у протекла два месеца говорили су нам о својим мотивима за бављење политиком, али и о искуствима и могућностима за сарадњу у интересу младих, без обзира на партијски дрес који носе
У протекла два месеца на порталу и у штампаном издању ЛН објављивали смо текстове о младима у политици, како је доживљавају и да ли они воде њу, или она њих. Разговарали смо са младим политичарима, саслушали њихова искуства и виђења, запитали их да ли су се учланили, или су их учланили, зашто су то учинили и да ли други треба да следе њихов пример. Установили смо и да неке, некада јаке па чак и владајуће странке, младе више немају у својим редовима и да је, по свему судећи, добро организована и са активним саветом за младе једино Српска напредна странка (СНС). Да ли то има везе са тим што је то данас највећа политичка партија у земљи и странка која је на власти не само у држави, већ и у већини локалних самоуправа па и у Лозници?
– Разговарала сам доста са вршњацима и слушала како тврде да су политички неактивни, а мој је став да смо сви, директно или индиректно, активни. Нисам желела више да будем индиректно укључена, одлучила сам да се учланим у СНС зато што сам увидела да та странка има много енергије, жељу за променама и реформама које су нам тада биле неопходне – рекла нам је Драгана Лукић (30), дефектолог, додавши да њен пример разбија стереотипе јер се у странку није учланила због посла, пошто је већ била запослена.
Млади раде, да ли и одлучују?
Млади социјалисти тврдили су да су се у странку учланили због дружења, а ретки млади у опозицији да су то учинили из родољубља и привучени страначким лидерима, испоставило се двојицом Војислава, Шешељом и Коштуницом. Реакције које је овај текст изазвао на друштвеним мрежама показују да читаоци не верују да се партијске књижице узимају из уверења, а не због запослења, али можда свако, заправо, суди према себи. Председник ГО ЛДП у Лозници насмејао се на молбу да нам обезбеди младе саговорнике из странке коју предводи на локалу и узвратио питањем – Ми не нудимо посао, зашто би били код нас?
А шта раде млади у партијама? Наши саговорници не негирају да млади често, нарочито у предизборно време, раде “теренске” послове – лепе плакате, убацују летке у сандучиће… мада се полако “поприште” међустраначког надметања премешта на интернет и друштвене мреже (а тамо млади и проводе време). То јесте разлог да се одмах подигне обрва и да се упре прстом и каже – Аха, за то млади служе!, али, ако размислимо, зар није логичније да плакате лепе двадесетогодишњаци, а не педесетогодишњаци? Ипак, да ли, уз поверење у обављању теренског посла млади добијају и прилику да одговорност докажу на другим местима, у скупштинским клупама или на руководећим местима у јавним предузећима и установама?
Лозница, према попису становништва из 2011. године, има 79.327 становника, а скоро 21 одсто чине млађи од 19 година. На локалним изборима 2016. године у Лозници је, на 11 листа са укупно 468 кандидата за одборнике, младих између 18 и 30 година било 70, а мандат је добило само четворо. На шест листа млади су били међу првих десет, а међу првих пет, само на три листе. Бирачи су дали поверење кандидатима са шест изборних листа, а међу 59 одборника којима су верификовани мандати било је и четворо између 25 и 30 година.
Марко Јовановић (1987), политиколог, и Душан Филиповић (1983), адвокат, ушли су у политику веома млади и успели да се на самом почетку наметну у партијама којима су припадали. Заједничко им је само што, како кажу, и данас деле иста уверења због којих су ушли у политику. Обојица су одборници у Скупштини града, али на супротним странама, и прекорачили су линију коју статистика води као границу младости. На питање како су успели да као студенти задобију поверење у странкама рекли су да тада о томе нису много размишљали.
– Мислим да је пресудна била моја потпуна посвећеност и енергија коју сам уносио у странку – рекао је Јовановић, у то време радикал, а сада заменик шефа одборничке групе СНС у Скупштини града.
Душан Филиповић, одборник, каже да није размишљао о томе да му је младост терет или препрека.
– Наравно да је било и резервисаних према мени управо због тога, али то ме није ометало у решености да се упустим у политичку борбу за своја уверења. Био сам сигуран да бавећи се политиком не може да нам се деси ништа ружније ни страшније од свакодневице и да је једини могући начин да је променимо управо учешће у јавном и политичком животу – сећа се Филиповић.
Ђорђе Вукмировић (29), председник Савета за младе лозничког СНС, каже да нас историја учи да је боље да на руководећим местима буду искуснији. Подсећа да су и у старој Грчкој ценили искуство и да су у Спарти геронти имали важну улогу у друштву.
– Можда би и данас тај модел био најбољи. Најбоље је да на руководећим местима буду искуснији и да младе полако уводе у посао. Мислим да је рано доћи на такву позицију, а немати ни 30 година. Ја имам 29 и нисам спреман за неко руководеће место – објашњава Ђорђе.
Са друге стране Јован Чалић (28), члан Социјалистичке партије Србије (СПС), коалиционог партнера СНС, каже да се не може тек тако свакоме дати положај да одлучује, али…
– Мислим да је велики проблем то што нема младих на руководећим местима. Неки чланови нашег руководства добили су директорске позиције са 26, 27 година, а ја са 28 имам тек нешто више од годину дана радног искуства – каже Чалић.
Раније су ствари стајале мало другачије, показује пример данашњег секретара Скупштине града Дејана Марковића, а некадашњег секретара Скупштине општине и начелника општинске управе.
– Мој утисак је да је у то време постојала дубља селекција кадрова. Ја сам на тај положај дошао пошто сам обавио све послове нижег ранга од штампања скупштинских материјала до шефа скупштинске службе и даље. Данас, ако хоћете да поштујете законом прописане услове за директоре јавних предузећа, тешко је имати пет година радног искуства на корпоративним пословима до тридесете. За јавне функције које произилазе из политике нешто је блажи услов, па је за начелнике градских служби потребно три године стажа, некада је требало пет, и државни испит. Дакле и законска регулатива је ограничавајући и на неки начин дискриминишући фактор – каже Марковић.
Сарадња је могућа?
Док се старије страначке колеге “препуцавају” по скупштинама и медијима, да ли би млади могли да промене и те обичаје, упристоје политичку сцену и пронађу тачке сарадње јер проблеми младих су исти без обзира на то чију књижицу имају у џепу? Сви се слажу са тим и сви су спремни на сарадњу, неки без претераних условљавања, други уз минималне услове, али ретки су они који су спремни да први пруже руку. За то је потребно и поверење.
– Не верујем баш у то што причају млади из других странака, а мислим да ни они, вероватно, не верују у оно што ја говорим. Ипак, мислим да бисмо могли да се удружимо у решавању заједничких проблема, то није лоша идеја, и било би добро оформити неки заједнички тим – каже Стефан Костић (27) у привременом руководству Социјалистичке партије Србије (СПС) у Лозници задужен за младе.
Постоји ту, иако то не кажу тако, и страх слабијих да их јачи не “прогутају”, ако им се сувише приближе, а и тешко је занемарити страначке боје оних са друге стране.
– Око чега ћемо се договорити, ако не око младих – каже Младен Костадиновић (29) први човек лозничког одбора Демократске странке Србије – али како мислите са њима да се договоримо? Шта је услов да бисте данас у Србији добили посао? Да ли је то начин разговора са политичким противницима? Са другим странкама опозиције смо отворени за разговор и мислим да је питање младих оно око којег треба да се окупимо. Када би СНС изашао са искреним предлогом који би се тицао одговорне политике према младима, онда не видим зашто не бисмо сарађивали, али они неће изаћи са тим и онда отписујемо било какву сарадњу са њима.
Вукмировић, међутим, пружа руку, али да ли ће она остати у ваздуху или ће је неко прихватити показаће се у времену које је пред нама.
– Ми смо и раније позивали младе и из других партија да дођу код нас са конкретним предлозима, али нисмо добили никакав одговор. Сада не знам ни да ли странке у Лозници имају своје савете за омладину. Свака иницијатива је добродошла јер је више глава паметније од једне, две, три. Позивам их и сада да дођу са пројектима, ми ћемо их прихватити – каже Вукмировић.
Радује то што млади у политици нису доживели дискриминацију, а није било ни претерано великих непријатности. Да ли то демантује она истраживања која тврде да су млади све конзервативнији, све више окренути десници? Питање је и колико им можемо веровати, али наши саговорници и поверење у резултате истраживања граде на својим политичким уверењима. Костадиновић се радује таквим резултатима и каже да је право место за те младе у ДСС-у, а Марко Андрић (28), СНС, каже да има потпуно другачији утисак и да сматра да су млади све либералнији и да се све слободније живи.
Можда је једини прави начин да се утврде ставови младих то да на дан избора устану раније и одлуче да оду до биралишта, заокруже кога желе на листићу и убаце свој глас у кутију. То се, међутим, не дешава често, млади су политички неактивни, чак и када би њихов глас могао да промени оно што им се не допада.
– Не би требало да буду незаинтересовани, треба да се боре за себе, а један од начина је да се учлане у неку странку. Покушао сам неке другаре да подстакнем да се активирају, али не желе. Тинејџери излазе, забављају се и за политику немају времена, али требало би да размишљају другачије, да се укључе и заступају своје ставове, без обзира на то чију ће књижицу изабрати – сматра Ђорђе Којић (18), СРС.
Ти изнад политике, или политика изнад тебе?
Шта о томе мисли неко чија је једина чланска карта она из студентске библиотеке питали смо Лозничанина Владимира Терзића, студента социологије на Филозофском факултету у Београду. Он је уверен да се активизмом може утицати на доносиоце одлука и указује на Нишлије које су организованим деловањем спречиле подизање цене грејања па, иако напомиње да су то били старији грађани, сматра да то исто могу и млади да ураде.
– Наравно, поставља се питање у којој мери активизам може утицати, али зашто не покушати? Аполитичност младих је, верујем, последица дугогодишњих напора да се политика представи као нешто недовољно кул, непривлачно, досадно, неразумљиво. Одатле и реченица коју често чујем – “Ја сам изнад политике”, али истина је да нисмо. Политика утиче на нашу свакодневицу. Како се тај став може променити? Само кроз приближавање политичких тема младим људима, а мислим да воља за тим не постоји. Узмимо за пример медије, начин на који се политичка питања проблематизују уопште није прилагођен младима. Можда би добар начин било увођење у школе предмета попут политичке културе, или осавремењивање наставе социологије, филозофије, устава, али и других предмета, попут екологије јер је загађење животне средине такође битно политичко питање. Оно што имамо на делу је последица катастрофалних реформи, нпр. спајање социологије и устава – каже Терзић.
Он младим политичарима у Србији не верује и поставља питање да ли они делују у најбољем интересу свих. Каже да гаји наду да ће се млади, не само у Србији, ипак, активирати и постати актери друштвеног живота.
– Надам се да се то неће догодити преко десних или неолибералних организација јер би то било погубно по човечанство. Пада ми на памет цитат Жаране Папић, социолошкиње и антрополошкиње, – Жене у политичким партијама понајвише служе као изговор када се постави женско питање. Е, мислим да је тако некако и са младима. Она је рекла и да жене треба боље да се организују, али да би то морале бити жене које ће се борити за своја права, које ће питати где су ту жене и како то утиче на жене, када се доносе одлуке о њима. Феминисти ту много значе, говорила је, али не смеју мушкарци преузети примат у борби за права жена. И баш тако је и са младима. Ти млади политичари треба да се запитају где су млади, када се доносе одлуке о нама и да не допусте да старији имају примат у борби за права младих – каже Терзић.
ЕЛН
Крај пројекта
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ПОЛИТИКА У ФОКУСУ МЛАДИХ (7) – Ако желиш промене – покрени их
ПОЛИТИКА У ФОКУСУ МЛАДИХ (6) – Ко први да пружи руку?
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
