
ПРИЧА ИЗ ОБУЋАРСКЕ РАДЊЕ – Долазе чим осете мокре ноге
Последње захлађење и нагла промена из јесени са правим пролећним температурама у кишне и хладне дане, натерале су Лозничане да преко ноћи из лагане обуће пређу у зимску. Они који се за то нису припремили, или су заборавили да им стара ципела или чизма пропушта воду, ових дана све чешће посећују обућара, а са најмлађим у граду Милошем Игњатовићем (21) разговарали смо о томе колико се поправке исплате и коју обућу муштерије најчешће доносе на ремонт.
– Доносе стару обућу због пенxетирања, али и због пресвлачења целих ђонова на патикама и ципелама или стављања нових потпетица. Сваког дана мењам флекице на женској обући, али ту су и лепљења, замена клизача и целих рајсфершлуса, као и поправке торби и ранчева. Смена је из летње обуће у зимску, а због кише поправке су веома честе и муштерије долазе чим осете мокре ноге – каже Милош.
Како објашњава, многи тек после прве кише схвате да им је ђон пропао или напукао јер до тада нису ни загледали обућу са доње стране.
– Нажалост, такво је време па велики проценат обуће има или само добру горњу страну, такозвано лице, или само ђон, али реткост је да и једно и друго буде једнаког квалитета. Ако је лице добро и квалитетно, онда вреди свака поправка на ђону, што није случај када је обрнута ситуација. Међутим, дешава се да је ципела у потпуно лошем стању, али муштерија је из неког разлога “везана” баш за њу и инсистира на поправци. Моје је само да проценим могу ли шта учинити да таквој ципели продужим век, али често муштерија донесе потпуно прљаву обућу, неочишћену, па у таквим ситуацијама не могу да гарантујем било шта. Још је горе када су сами покушавали да залепе одваљене делове, па лепком потпуно уништили обућу. Онда долазе и моле за помоћ – детаљан је наш саговорник.
На његовом радном пулту свакодневно су и оштећене копачке, патике за фудбал, а руке су му пуне крпљења и шивења. Такву обућу после лепљења, у већини случајева, мора додатно да прошије. Један од проблема је и “фактор палац”, када прст на нози пробије врх обуће, где Милош примењује посебну технику крпљења.
У сусрету са муштеријама доживљава различите ситуације, али се, како каже, труди да свакоме помогне и од никакве ципеле направи употребљиву, барем за још једну зиму. Прича нам и како је пре неколико дана био на малом фудбалу, где је код једног играча на почетку утакмице запазио напуклу копачку. После полувремена, исти тај играч ушао је на терен са копачком облепљеном изолир-траком. Милош већ две и по године ради самостално, а пре тога је две године пекао занат код старијег мајстора. Каже да свој занат воли, да од њега пристојно живи, али да се од њега свакако не може обогатити. За сада га срећним чине задовољне муштерије које и својим пријатељима препоручују младог лозничког обућара.
С. Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
СУСРЕТ ПРИЈАТЕЉА – Из Америке дошла у Подриње
ЗАВРШЕНА ОБНОВА – Кур-салон поново блиста
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″