ПОЛИТИКА У ФОКУСУ МЛАДИХ (6) – Ко први да пружи руку?

Да ли је заједнички интерес довољно добар разлог за заједнички наступ и ко треба први да пружи руку сарадње, да ли су спремни да је прихвате и зашто нису, причају представници неколико лозничких странака

За сваку сарадњу поверење је основни услов, а да ли млади, обучени у различите партијске дресове, верују својим вршњацима, питање је које се не може изоставити. Невоља је у томе што неко мора учинити први корак. Владајући кажу да су отворени за сарадњу, али им се нико не јавља, опозиционари да је Српска напредна странка (СНС) највећа политичка организација па стога и одговорна да покрене иницијативу. Да ли верују једни другима?

– Не верујем баш у то што причају млади из других странака, а мислим да ни они, вероватно, не верују у оно што ја говорим. Ипак, мислим да бисмо могли да се удружимо у решавању заједничких проблема, то није лоша идеја, и било би добро оформити неки заједнички тим – каже Стефан Костић (27) у привременом руководству Социјалистичке партије Србије (СПС) у Лозници задужен за младе.

Ако је то интерес младих, радикали су спремни да сарађују са свима, све у корист грађана, како је, кажу, препоручио и председник странке.

– Незапосленост је највећи проблем. Моја жеља је да се, када завршим факултет, вратим у Лозницу. Постоји могућност да нешто осмислимо па да пробамо и друге да подстакнемо да нам се придруже. Нисмо то још увек покушали, али, ако буде прилике, хоћемо – каже Ђорђе Којић (18), члан Српске радикалне странке (СРС).

Сарадња да, али…

Ђорђе Вукмировић, председник Савета за младе локалног СНС, сматра да младима пре свега недостаје дружење ”уживо”, а не путем друштвених мрежа. Позива и младе из других странака да предложе добре пројекте. Подсећа да раније није било толико добрих услова у граду па то младима није сметало да се друже.

– А сада има доста места, али нема воље код њих, интернет и мобилни телефон су им приоритети. Дружењем се долази до креативнијег размишљања, затвореност у друштвене мреже јесте проблем и то нема везе са партијама. Ми смо и раније позивали младе и из других партија да дођу код нас са конкретним предлозима, али нисмо добили никакав одговор. Сада не знам ни да ли странке у Лозници имају своје савете за омладину. Свака иницијатива је добродошла јер је више глава паметније од једне, две, три. Позивам их и сада да дођу са пројектима, ми ћемо их прихватити – каже Вукмировић.

Проблем је, међутим, то што је тешко зажмурити на страначке боје, нарочито онима који су политички слабији. Иако то не кажу тако, јасно је да постоји подозрење према јачима.

– Око чега ћемо се договорити, ако не око младих – каже Младен Костадиновић (29) први човек лозничког одбора Демократске странке Србије – али како мислите са њима да се договоримо? Шта је услов да бисте данас у Србији добили посао? Да ли је то начин разговора са политичким противницима? Са другим странкама опозиције смо отворени за разговор и мислим да је питање младих оно око којег треба да се окупимо. Када би СНС изашао са искреним предлогом који би се тицао одговорне политике према младима, онда не видим зашто не бисмо сарађивали, али они неће изаћи са тим и онда отписујемо било какву сарадњу са њима.

Марко Андрић (28) из СНС, ипак, мисли да је сарадња могућа зарад развоја града. За њега се не поставља питање да ли је она потребна када се ради о питањима битним за младе и не мисли да је партијска припадност проблем, али јасно каже да то не значи да може прихватити ставове које сматра погрешним. Свестан је да се ствари сагледавају из више углова и то сматра добрим јер се тако учи, а, како каже, сви смо људи и сви грешимо. Без обзира на то што неке ставове сматра погрешним, прихвата да они постоје и није искључив.

– Здраво је и нормално да постоје и другачији ставови. Вероватно су и они у нечему у праву, а ми нисмо – каже Андрић.

Пођи од себе

Ивана Тодоровић (24), СПС, каже да би млади социјалисти били спремни да се договоре о сарадњи, када би неко дошао и понудио је.

– Све што је за добробит младих, добро је и ми смо за сарадњу у свему што удружени можемо да урадимо, али нико нам се не обраћа – каже и додаје да би требало осмислити више догађаја за младе, а сузбијање вршњачког насиља и хуманитарни рад су теме око којих би се сви, сигурна је, окупили.

Канцеларију за младе и Омладински центар чланови СНС истичу као одличан пример отворености јер у тамошњим програмима учествују сви, без обзира на партијску књижицу и да ли је уопште имају. Припадници опозиционих партија, па и СПС, међутим с подозрењем гледају на КЗМ и ОЦ. Одборниса СНС у Скупштини града Милијана Сакић (30), међутим, каже да то јесте пример како млади, често и политички неопредељени, могу да се укључе у рад, да се њихово мишљење чује и да се изађе у сусрет њиховим потребама. Каже да су и критике добродошле.

– У томе, можда, и јесте кључ напретка. Ако бисмо сви само хвалили, онда не би било простора за промене и дошло би до стагнације. Простора има, али нисам сигурна колико има спремности јер људи обично свему приступају са предрасудама и, иако нису ни покушали, унапред мисле да нешто није могуће, да је решено или договорено. Највећи проблем увек јесте у нашем ставу и сваки појединац прво треба да пође од себе, да преиспита своју одговорност. Далеко је од тога да све што се ради има најбољи резултат, али бављење поилитиком је низ околности, увек се креће од добре намере, а у реализацији се често појаве препреке. Тако је и у животу – каже Сакићева.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ПОЛИТИКА У ФОКУСУ МЛАДИХ (5) – Младост или искуство

ПОЛИТИКА У ФОКУСУ МЛАДИХ (4) – Како кажу, до књижице из уверења, а не због запослења

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″