НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ – Табуе руши само поверење у систем

Насиље над старима јесте табу тема у патријархалном друштву као што је наше зато што су жртве спремне да ћуте и трпе мислећи да тако штите оне које највише воле чак и када их они повређују – показао је и серијал текстова које смо објављивали у протеклих скоро пет месеци. Иако Србија има законе који штите жртве насиља они су, показало је искуство у протеклих нешто више од годину дана,  и даље мањкави у неким деловима, а тек када буде изграђено поверење грађана у систем, биће срушени и последњи табуи који прате ово осетљиво питање – истакли су саговорници ЛН

Из прича наших суграђана, који су преживели насиље било физичко, психичко, економско или су били занемаривани у немоћи, видела  се иста матрица – насилници су били више деца и унуци него брачни партнери, о томе нису говорили никоме, а и они који су примећивали да се “нешто дешава”, нарочито у сеоским срединама, углавном су се правили да “ништа не виде” јер, како је рекао један наш саговорник:

– Људи мисле да не треба да се мешају у туђи живот. Неће да се заваде са комшијама, а када се деси неко зло, онда сви погну главу.

Насиље није породични “прљави веш“

Међутим, како је растао број објављених текстова, растао је и број оних који су изражавали спремност да најстаријим жртвама насиља пруже сваку врсту помоћи, али и да пријаве насиље. Тако смо у Општем удружењу пензионера Лознице сазнали да им се нико од њихових шест хиљада чланова није пожалио на насиље које трпи и да то до сада није била тема њихових разговора, али да су сада спремни да реагују, ако затреба.

– Уколико би се десило да неко затражи помоћ због насиља или да сазнамо за такав случај, сигурно бисмо одмах предузели одговарајуће кораке. То је наша дужност и обавеза, не само законска, него и људска. Обратили бисмо се надлежним институцијама и тражили њихову реакцију. Данас је, иначе, проблем што је промењен систем вредности у односу на време када смо ми старији радили и стасавали. Нажалост, дошло је време да због новца, неке материјалне добити, деца угрожавају своје родитеље и не дају им да старост проводе у миру – рекао је у разговору за ЛН Драган Михаиловић, председник удружења.

У Црвеном крсту Лознице навели су нам примере који указују колико је важна превенција. На радионицама о породичном насиљу, али и кроз бројне друге сусрете са старим људима у оквиру разних програма које реализују, како нам је рекла секретарка ове хуманитарне организације, људи су почели да препознају оно што им се свакодневно дешава као нешто што није дозвољено и да то не морају више да трпе.

Од почетка ове године Центру за социјални рад у Лозници пријављено је десет  случајева насиља над старим особама, пет над женама и исто толико над мушкарцима.  Према статистици подносилаца захтева Центру за социјални рад, најчешће друге институције пријаве насиље над старим лицима.

– Полиција је имала седам пријава, од суда имамо једну пријаву о  хитној мери да је потенцијални насилник удаљен из стана, претходно нисмо имали сазнања о томе и имамо две пријаве насиља лично од жртава. Реткост је да се жртва сама обрати Центру, таквих је 20 одсто случајева. Имамо одличну сарадњу са полицијом и инспекторима задуженим за случајеве насиља, на нашу пријаву брзо одреагују, дешава се да они кажу да пошаљемо жртву да узму изјаву и онда одмах излазе на терен што је много боље – истакла је Мира Лаловић, руководилац Службе за заштиту одраслих и старих лица.

У свом раду ова служба Центра за социјални рад сусреће се са разним  тешкоћама у смислу недостатка ресурса локалне заједнице, непостојања прихватне станице и прихватилишта, непостојања ургентног смештаја у другу породицу за одрасла лица, затим непостојања обезбеђеног места за смештај корисника у болницу ради медицинске обраде за смештај у установу и слично. Лаловићева је истакла да су до сада на различите начине, пре свега захваљујући  личним контактима и доброј сарадњи са Општом болницом, успевали  да социјално угрожена лица сместе на болничко лечење ради обраде за смештај у установу социјалне заштите.

– Међутим, од јуна прошле године, од како је  Управни одбор Опште болнице донео  одлуку о усвајању ценовника  услуга које се не сматрају здравственом заштитом већ се сврставају у нестандардне медицинске услуге, имамо проблем  обезбеђивања  средстава за лица која су социјално и материјално угрожена, а желе да буду смештена у установу социјалне заштите јер обрада за смештај износи око 17.000 динара.   Центар нема планирана

средства за те сврхе нити ми знамо колико ће таквих лица бити па да можемо да планирамо. До сада смо плаћали око 5.000 динара за основне налазе и са тиме успевали да сместимо кориснике у установу социјалне заштите. Сналазимо се тако што узимамо од корисникових примања  или тренутне новчане помоћи – напомиње она.

О овом проблему обавештено је и надлежно министарство од којег очекују одговор.

Када су сродници алави

Говорили смо и о психичким и о економским облицима насиља и видели из искуства једног старог Лозничанина да једно са другим често иде заједно. Нарочито када се имовина пренесе на најближе сроднике. Нотар Миленко Михајловић тим поводом нам је рекао да се годишње само у његовој канцеларији склопи преко 50 уговора о доживотном издржавању.

 – За те уговоре је карактеристично да се склапају у врло осетљивом тренутку оног  који своју имовину уступа неком другом да би обезбедио своју сигурну старост.  Када то кажем, мислим на људе који се за то одлучују када су већ заборављени од своје деце, околине, изоловани са својим потребама у својим становима или у својим домаћинствима на селу. Често имамо проблем да успоставимо прави омер истинитости тог уговора – да ли он заиста служи својој сврси да се обезбеди сигурност и нега у старости или се ту ради  о случају у којем је старост искоришћена као моменат за стицање неке имовине или пак да би се заобишао законом утврђен наследни ред – истакао је Михајловић и упозорио старе људе да никоме не дају овлашћења за банковне рачуне или, ако је то неопходно, да претходно са банкама утаначе детаље који би их могли заштитити од злоупотребе поверења. Читаоце смо упознали и са адвокатицом Биљаном Богићевић која бесплатно заступа жртве породичног насиља, а она је на једном примеру показала како се може повратити контрола над имовином и како се жртва може заштитити у парничном поступку.

У Полицијској станици су нас упутили како да се стари људи заштите од уличних насилника као и од провалника.

– Нашим суграђанима, а посебно старијим особама, саветујемо да, уколико су у могућности, уграде заштитне системе као што су аларми, видео-надзор и сигурносне браве. Уколико у кући не бораве извесно време, пожељно је да оставе упаљено светло и да замоле комшије или пријатеље да им обилазе кућу. Такође им саветујемо да непознате особе не примају у кућу и не верују њиховим причама. Посебно апелујемо на наше старије суграђане да у случају да затекну провалника у кући или стану или буду нападнути на улици, никако не пружају отпор како би избегли теже последице по себе и своје здравље. Саветујемо им да када примете да неко покушава да обије стан или кућу, одмах позову полицију – поручили су из полиције у којој су, као и у тужилаштву потанко објаснили како функционише Тим за координацију и сарадњу у спречавању породичног насиља.

Међугенерацијска сарадња

Пројекат смо завршили лепим вестима из Канцеларије за младе у коју смо отишли да чујемо да ли планирају да обнове пројекат “Млади за старе” из 2013. и 2014. године.

– Имали смо у виду то да много наших старијих суграђана има децу у иностранству и да није у могућности да се често чује са њима, још мање да их види, а, наравно, има потребу за тим. Зато смо, у сарадњи са Гимназијом “Вук Караџић”, за старије организовали обуку у коришћењу рачунара, односно фејсбука и скајпа. Планирали смо да обука траје две недеље, трајала је два месеца. Старији су, било их је тридесетак, показали велики ентузијазам и изузетно интересовање, а млади стрпљење и врло брзо су успоставили одличну сарадњу. Планирамо да обновимо тај програм и да у трећем кругу пројекта, наредне године, обухватимо велики број корисника тако што ћемо у школама направити центре у којима би ђаци своја знања могли да деле са старијима. Сада скоро сви имају “паметне” телефоне, и није их увек лако користити док се не навикнете, али је старијима, ипак, лакше да користе рачунаре – каже Бојан Лучић, координатор КЗМ.

Ипак, на крају пројекта остаје нам да пренесемо поруку нашег саговорника др Милорада Тадића, начелник Службе ургентног пријема лозничке  Опште болнице.

– Поверење у институције система  да могу пружити заштиту од насиља, једини је начин

који може допринети, најпре откривању стварне учесталости насиља над старим лицима, а потом и његовом санкционисању. У противном, насиље у породици и насиље над старим лицима остаће заувек табу тема нашег друштва.

Знаци

– Страх и нелагодност отвореног разговора са лекаром, повреде при нејасним околностима, знаци физичке трауме као што су опекотине, огреботине, модрице, ожиљци, уганућа зглобова, преломи костију, који често нису у складу са објашњењима која дају старији пацијенти, упућују на могућност насиља које је над њима учињено.  Лоша лична хигијена, знаци потхрањености, дехидратације, престанак узимања прописане редовне терапије, могу бити знак сиромаштва, али и знак занемаривања старих од стране породице – све ово су знаци за препознавање насиља на која је указао др Милорад Тадић.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ (14) – Стари су били млади, млади ће бити стари

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ (13) – Проведу и цео живот трпећи

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″