У ОМЛАДИНСКОМ ЦЕНТРУ ОДРЖАН ФЕСТИВАЛ ”УХВАТИ ФИЛМ” – Пусти предрасуде
Шест филмова који се баве темом инвалидности приказано је у Омладинском центру у оквиру каравана регионалног филмског фестивала ”Ухвати филм”. То је, према речима Маријане Рамић, представнице за односе са јавношћу, једини филмски фестивал у региону на ту тему. Фестивал се крајем септембра одржава у Новом Саду, уз богат пратећи програм којим се афирмишу потенцијали и стваралаштво особа са инвалидитетом, а своја издања има и у Ријеци и Бањалуци, ускоро и у Котору, са циљем да информише јавности о животу, активностима, правима и достигнућима особа са инвалидитетом. То би требало да утиче на промене у ставовима у вези са особама са инвалидитетом, да побољша разумевање, подстакне прихватање различитости и допринесе њиховој већој видљивости и бољем укључивању у све сфере друштвеног живота. Приказивању филмова у Омладинском центру присуствовали су ученици Средње школе ”Свети Сава”, а фестивал који организује новосадско удружење КАО “Парнас” четврти пут је гостовао у Лозници.
– Млади су спремни да отворе своје перспективе. Они ретко познају особе са инвалидитетом, да се друже са њима то је већ сасвим други ниво, и њихови стереотипи и предрасуде последица су необавештености. Показало се да су, када им се пружи садржај попут ових филмова – кратак, занимљив и конкретан, спремни да промене угао посматрања. Филмови које смо одабрали за приказивање у Лозници примерени су њиховим годинама и не само да имају уметничку вредност, већ су и едукативни и показују како уметност и култура могу допринети већој укључености особа са инвалидитетом и промени ставова – каже Рамићева, представница за односе са јавношћу овог филмског фестивала.
Ове године фестивал се проширио па обухвата и друге садржаје, а све обједињене под слоганом ”Ухвати филм – пусти предрасуде”. Доста се ради на поправљању приступачности за особе са инвалидитетом и то не само оне физичке, попут рампи, већ и оне која се односи на друге области живота.
– Лозница физички, чини ми се, није, можда, довољно физички приступачна, није ни Нови Сад, али покушавамо да укажемо на то да често на пример, ни културни садржаји нису приступачни. Наши фимови су титловани чак и када су на српском језику, зато да би и глуве особе могле да их прате. Због недостатка опреме, нажалост, нису приступачни слепим и слабовидим особама. Цео систем мора да се прилагоди тако да особе са инвалидитетом буду што видљивије у друштву и да им све сфере живота буду приступачне у најширем смислу. Наши филмови не приказују особе са инвалидитеом као оне према коме се треба односити са сажаљењем, то је дискриминаторски, баш као што би било и када би их представљали као суперхероје који треба да мотивишу особе без инвалидитета, већ реално, онако како јесте, али приказују и њихове потенцијале – каже Рамићева.
Нажалост, у Србији и региону не снима се много филмова који се баве животом особа са инвалидитетом па се и на фестивалу углавном емитују филмови из других крајева света.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
“МЛАДИ СУ ЗАКОН” – Недеља спорта
НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ (14) – Стари су били млади, млади ће бити стари
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
