ДА ЛИ ЋЕ ЂАЦИ ПЕШАЦИ ИЗ Г. МАЛЕ У КОРЕНИТИ ДОБИТИ ПРЕВОЗ? – Школски аутобус или се баш мора пешке?
Тринаесторо ђака пешака из Горње мале у Коренити заселак Радинковача, већ годинама прелазе и до шест километара да би дошли до школе. Посебно су угрожени када се по мраку враћају из друге смене, јер како тврде родитељи, никад се не зна да ли ће их напасти дивља свиња, пас луталица или пуштен комшијски пас. Захтев за превоз деце су поднели градској управи и сада очекују одговор, надају се позитиван
– Замислите како је нама родитељима када испраћамо децу у школу која су први, други, трећи или четврти разред и стрепимо шта ће бити са њима када се по мраку враћају кући. Немоћни смо, не можемо да их одвозимо и довозимо јер неки од нас иду на посао, неки имају млађу децу код куће – прича нам Горица Матић, мајка три малолетна детета од којих двоје заједно са још једанаесторо деце из Горње мале у засеоку Радинковача у Коренити, пешаче до школе, неки и по шест километара. Она пита и зашто моја деца имају мања права од деце која су од школе удаљена само петсто метара а имају превоз који не плаћају?
Богољуб Пантић, отац четворо деце, који је због посла стално на терену, каже да две године покушава да обезбеди превоз за децу из овог засеока. Најтеже му је због сина који иде у трећи разред а болује од анемије и мора да пешачи до школе шест километара. У градској управи су му, како тврди, рекли да треба да поднесе писани захтев Одељењу за привреду а тражена је и сагласност превозника „Банбуса“ из Крупња.
– Превозник је обећао да ће за нашу децу обезбедити минибус. У међувремену су нас из градске управе обавестили да на терен треба да изађе и комисија која ће дати стручно мишљење о условима пута. Пре месец и по комисија је обишла терен, али још увек нисмо добили никакав одговор – каже Пантић.
До сада се, како каже, на овом путу, никада није десила саобраћајна незгода, а највише страхују када се деца враћају из поподневне смене јер у овом крају, поред паса луталица, има и дивљих свиња па и шакала на које је недавно организован лов.
Јован Миладиновић, начелник Одељења за привреду у градској управи у Лозници, каже да је неоспорно да су деца увек на првом месту, али да се, пре свега, мора мислити на њихову безбедност.
– У овом случају постоји неколико проблема, најпре пут је доста узак, широк је три метра а на неким деоницама два до два и по метра без могућности проширења, јер су куће грађене одмах поред пута. Због тога возила тешко могу да се мимоиђу. Поред тога, нагиб терена је висок, што значи би се у случају поледице, снега или кише аутобус или комби отежано кретао. За увођење линије градско-приградског превоза као један од услова јесте постојање аутобуских стајалишта што је регулисанао подзаконским актима и скупштинском одлуком. Овде, због кућа које се налазе уз саму улицу, није могуће направити ни аутобуска стајалишта а потребна је и окретница да би возило могло да се врати. Неко треба да стави потпис на папир и уведе линију за превоз деце, а ако се сутра нешто не дај боже, деси, неко треба да одговара због тога – каже он.
Како каже, када се уведе линијски превоз путника региструју се термини и поласци и у том случају возило неће служити само за превоз ђака, већ за све путнике у том насељу и он мора да се обавља без обзира на временске услове.
– Видећемо шта можемо да урадимо, тражимо алтернативне видове, не мора то бити линијски превоз путника, постоји законска могућност да се уведе ванлинијски превоз.
Да приоритет буду деца која иду у школу а да њихов превоз буде независан од линијског где се превозе остали путници, практично, да то буде школски аутобус. Финансијски гледајући ми плаћамо превоз ђака сто посто, субвенционишемо превоз за средњошколце, обезбеђујемо превоз старијих од 65 година, дакле, све то подржавамо па ни ово не би било спорно – напомиње Миладиновић.
Иницијативу родитеља подржавају и Миливоје Ђурић, директор школе, Миленко Мићић, председник Савета месне заједнице Коренита, и одборник Звонимир Ђорђевић.
– Одлука о подношењу захтева да се деци из овог дела Корените обезбеди превоз донета је управо на савету МЗ. Пут према том засеоку је асфалтиран, саобраћај се нормално одвија и њим редовно пролази и камион за одношење смећа па зашто онда не би могао и комбибус – напомиње Ђорђевић.
Горица Матић каже да су родитељи тражили да возило које би њихову децу превозило пређе деоницу од бар четири километра на којој би се деца окупила.
– Родитељи деце која су удаљена километар од школе и имају превоз, чуде се када чују да наша деца морају да пешаче. Огорчена сам и забринута, али и поносна што сам мајка троје деце и с правом од друштва у којем се пропагира наталитет, очекујем да нам изађе у сусрет – каже она.
В. Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
РЕКОНСТРУКЦИЈА УЛИЦЕ СВЕТОГ САВЕ БЛИЖИ СЕ КРАЈУ – Хиљаду и по зелених квадрата
У ГИМНАЗИЈИ – Одржана обука ”Како поднети жалбу Савету за штампу”
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
