НАШИ СМО – Калимеро

НАШИ СМО – Калимеро

Мало мало па земљи Србији буде нанета нека неправда, најчешће, да не кажем увек, од наших кључних европских “пријатеља”? Онда крене овдашња кукњава како то није у реду, па док једни “жустро реагују” други “гасе ватре” и налазе разумевање за ЕУ. Све се своди на они нас шамарчином, најсвежији пример церемонија у Паризу где нас сместе у шараге,  а ми џентлменски, шта зна Француска ко где да седи, најавимо домаћински дочек, и окренемо и други образ. Опростимо им и то јер поново (не)знају шта раде.

Неправда је саставни део живота, само што је бржа јер је, као што смо чули милион пута, правда стално ван форме па је “спора”. Они одрасли и зрели  не губе много на јалове јадиковке него делају даље. Уопште гледајући постали смо као бабе које само кукају, њоче и за све им је други крив. Постали смо Калимеро. Старији се сећају тог лика из цртаћа који је некада емитован пред главни дневник. То је пиле које на глави носи љуску јајета и стално  ламентира над собом и својом злом судбином, а на крају сваке епизоде каже: “Неправда, па то ти је!” и по тој реченици је упамћено. Тако и већина само кука на неправду. Све у стилу да је правде, они би били на бољим радним местима, боље зарађивали, а не да гори од њих ништа не раде, а живе ко цареви, те види ко води општину, град, државу, кукамо на све и свакога, а ништа не радимо да ствари променимо, или бар то покушамо. Крив нам је председник, влада, шеф, жена, ташта, свекрва… јер је све, наравно, неправда. Да је правде где би нам био крај?

Оно што се десило у Паризу свакако није било праведно. Французи су као домаћини  дефинитивно криви за тај фамозни распоред седења. Али, шта је радила наша амбасада? Зар није требало да буде упозната са протоколом, са ким ће се председник Србије састати као и где ће седети на свечаности па да правовремено реагује. Па није то била приредба у сеоском дому културе где редар Пера одређује где ко седи па оне што закасне или му се не свиђају,  шаље у задње редове. Ало, бре. Неко је и са наше стране зезнуо ствар па председник Вучић заврши на клупи за резерве уместо у првом реду, где нам је место по ономе што смо урадили и броју наших жртава у Великом рату једино и сигурно и било место. Опет зашто би неко поштовао нас кад ми то први не чинимо. Зашто нико 11. новембра, а баш лепо легло, недеља, нерадни дан, не положи бар један цвет на Текеришу, или Гучеву?! Местима где су се одиграле неке од најпресуднијих битака у Великом рату. На Церу прва победа у том рату, а да није било “Битке изнад облака” не би било ни Колубарске победе. Можда то и јесте учинио неки појединац, званично нико. Проблем је што неправду приметимо само када нам се деси, када смо део исте – јок. Кад у болници, или на шалтеру завршимо посао преко реда, то је ОК, али када чекамо, а други то учине, онда је неправда да стојим, а онај заврши за секунд.  Постали смо друштво коментатора и гунђала, посматрача.

Онај фејс и друге друштвене мреже су као измишљени за указивање на свакојаке неправде,  пљување и критиковање, нема везе имају ли они који се тиме баве тачне информације на основу којих доносе критички став. Кога брига? Сви су криви, неспособни, глупи, лопови, све, бре го криминалац. Али кад треба нешто конкретно, сви критичари су “заузети”, или су критички настројени док се негде не “увале”, другим речима не “заврше неки пос’о”, нађу радно место жени, брату, детету… Кад то обаве, “изгубе” критизерски ген, забораве на фамозну неправду, уклопе се у ону да свако има своју цену.

Ако су  друштво, систем, средина у којој смо стварно баш толико неправедни, шта чинимо да буду праведнији? Трудимо ли се да поправимо стање? Да ли смо ми, пре свега, правдени према себи и другима. Најлакше је за све што се дешава окривити друге или неправду. Да је има – има,  да ће је бити – хоће, али свакако је неће бити мање или ређе уколико сви покријемо главе полупаном љуском и свој учинак, као Калимеро,  сведемо на “Неправда, па то ти је!”. Е, то је неправда, према себи и онима који остају после нас. Зар не?

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Лудило

НАШИ СМО – Звездано

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )