СТАНИЦА АЋИМОВИЋ ИЗ ШЉИВОВЕ – Жена дрвосеча из Рађевине

Мајка троје деце у шуми ради већ 22 године као дрвосеча, вози и трактор и обавља остале сеоске послове. Највећа јој је жеља да у дворишту види нов трактор, пошто је овај много стар и често се квари, што би јој олакшало посао у шуми и код куће

Вешти и способни људи, наоружани вољом, без обзира на пол, могу да раде све што желе. Једна од таквих је Станица Аћимовић из крупањског села Шљивове која је мајка троје деце, добра домаћица, али и вешт возач трактора и још бољи дрвосеча преко чијих руку је прешла ко зна колика шума оборених стабала.

У шуми ради већ 22 године, а све је почело 1996. када јој је преминуо свекар па је кренула да помаже супругу Миловану. Гледала је како сече дрва и помислила да би могла и она тако.

– Посматрала сам како ради и размишљала што не бих и ја то могла радити са њим уместо да плаћамо некога другог. Прво сам радила са неком малом тестером, па прешла на већу моторну тестеру. Брзо сам научила посао па већ одавно сечем дебла, обарам стабла, радим на цепачу, ма све послове у шуми. Кад сечемо за друге односно дрво за продају, одемо ујутру рано у шуму како бисмо што више посла обавили. Идемо супруг и ја, а ако није ту онда ми помаже осамнаестогодишњи син Иван. Поцепамо најмање 20, а некад и по 30 кубика дневно. Посао није лак, али се од нечега мора живети, а радим за своју децу, ништа ми није тешко и не бојим се никаквог рада. Само да ми Бог да здравље, да што дуже и више могу да урадим, срећу и слогу, и ништа друго ми не треба – каже Станица која је одгајила и две ћерке и има троје унучади.

Њена породица бави се и пољопривредом, има девет хектара земље, гаји малину и купину, па посла увек има. Кад није домаћица, онда је у пољу или шуми, а свуда ради све као и мушкарци. Ко је познаје, каже да такве жене, веште, вредне и способне нигде нема. Вози и трактор који је старији од ње и често се квари па добар део зараде од сече шуме иде на његове поправке.

–  Користимо га у шуми, извлачимо дрва, али нам задаје много проблема. Стар је и тражи нову машину. Највећа ми је жеља да у дворишту видим нов трактор, много би нам олакшао посао, овако никад не знаш када ће да стане. Тешко је доћи до механизације, скупе су машине. Боримо се са малином и купином и на крају шумом да створимо детету што више, да урадимо кућу и набавимо трактор. Иван је много вредан, завршио је средњу школу за механичара и жели да остане на селу.  Ако не буде услова, дете тешко може остати овде, а он то хоће,  иако данас омладина већином одлази са села. Иван има вољу, жељу и велики је радник, кад можемо муж и ја сами у шуми да завршио посао, он оде код неког другог да ради. Боримо се,  немамо никаква примања ни ја ни супруг, што зарадиш са својих десет прстију, то ћеш имати – каже једина жена дрвосеча у Рађевини, а вероватно и знатно шире.

Прича и да јој многи кажу да је “блесава што то ради”, али не хаје него и у њиви закачи плугове, дрљачу, коси косачицом. Како рече, њу није срамота да помогне “свом човеку јер није у раду одменила никога другог него свога супруга, а и зашто то да не уради кад може”.

– Нема овде поделе на мушке и женске послове, није ме срамота ниједног поштеног рада. Иста сам особа и у кући и у шуми само не носим исто одело – каже одлучно Станица која ће и сутра да дохвати моторну тестеру и оде у шуму, а у паузи, кад престане да лети пиљевина и брунда моторка, да машта о новом трактору.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

СА МИГРАНТИМА У АУТОБУСУ – Кад ће пасти први снег?

ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ – Главни град графита Србије (ВИДЕО)

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″