ПОДАЦИ ЗА УЗБУНУ – СВЕ СМО СТАРИЈИ И СВЕ НАС ЈЕ МАЊЕ – Лозничани просечно стари 43 године

Годишње у Србији од 35.000 до 38.000 људи више умре него што се роди, па смо између два пописа становништва “изгубили” између 350.000 и 380.000 становника. Према статистичким подацима прошле године је од 169 општина у Србији позитиван природни прираштај забележен само у шест. У исто време у Лозници су рођене 622 бебе – 55 мање него претходне, док је умрло 986 особа – 42 више него у 2016. Према подацима Републичког завода за статистику, просечна старост овде је 43 године, као и на нивоу целе земље

Бела куга доноси црне бројке и оно на шта су стручњаци упозоравали све више постаје наша невесела реалност. Према недавном писању листа Политика, Србија је једна од само 32 државе света које бележе пад броја становника, просечна старост је 43 године, а стопа смртности међу највишим у Европи. Према статистичким подацима, прошле године је од 169 општина у Србији позитиван природни прираштај забележен само у Новом Пазару, Бујановцу, Сјеници, Новом Саду, Прешеву и Тутину, односно у само њих шест, а све то “улепшава” податак да у односу на све бивше југословенске републике најнижи природни прираштај има Србија.

Годишње умре 38.000 људи више него што се роди

Прошле године је у нашој земљи живорођених било 64.894, а умрлих 103.722, тако да је природни прираштај минус 38.828. Свега 32 од 233 државе на планети бележе пад броја становника, а негативни природни прираштај има само у 18 земаља света, од којих се 17 налази у Европи. Међу тих 18 земаља које бележе смањење броја становника, са негативним природним прираштајем и миграцијама суочава се 13, а међу њима је и Србија, упозорио је др Иван Маринковић, научни сарадник Института друштвених наука, а преноси лист. Према његовим речима годишње у Србији од 35.000 до 38.000 људи више умре него што се роди, па смо између два пописа становништва “изгубили” између 350.000 и 380.000 становника. Педесетих година прошлог века рађало се 160.000 деце, а данас се рађа око 100.000 беба мање.

– Бројке говоре да је половином 20. века умирало око 60.000 људи годишње, а данас сваке године умре више од 100.000 особа. Стопа смртности у Србији је међу највишим у Европи, а у просеку живимо осам, девет година мање него становници скандинавских земаља. Интерне миграције на релацији село-град испразниле су цела насеља у Србији, а због емиграције младог становништва, имамо веома неповољну старосну структуру, просечна старост становника Србије је скоро 43 године. Уколико се наставе актуелни демографски трендови, 2061. године имаћемо три милиона људи мање него данас – упозорио је др Маринковић како пише Политика.

Овај стручњак каже да ниједна генерација жена у Србији рођена после Првог светског рата није родила довољно деце за просту репродукцију нације. Ивановић тврди и да уколико бисмо увозили 20.000 миграната годишње и ако би стопа наталитета била 1,6 деце по жени, демографске пројекције говоре да бисмо изгубили само милион становника до 2061. године.

Алармантно и у Лозници

Осим што нас је све мање, ми смо као народ и све старији, а Лозница се уклапа у српски просек пошто је, према подацима Републичког завода за статистику за 2017. просечна старост и овде такође 43 године. Према истим подацима, стопа живорођених је девет , а умрлих 14 па је стопа природног прираштаја минус пет. Лозница у 54 насеља, према процени од средине прошле године, има 75.846 становника, а пројектован број становника (варијанта без миграција) је 68.754  односно (средња варијанта са миграцијама) 71.980 у 2041. години. Лозница “прати” стање у Србији иако је предузела низ финансијских и других мера за подршку рађању. На територији Града Лознице је 2017. за последњих пет година било најмање новорођенчади, али и оних који су стали пред матичара. На територији Града Лознице прошле године рођене су 622 бебе чији родитељи овде имају пребивалиште и склопљена 424 брака што је најмање од 2013. Подаци матичне службе Лознице показују да је лани рођено 55 беба мање него 2016, која са 677 новорођених држи рекорд у последњих пет година, а седам парова мање се венчало. Лани је преминуло 986 особа на територији града и са местом пребивалишта на територији Лознице. То је 42 више него годину пре. Иначе, од почетка ове године до првог новембра у Лозници је 545 рођених, 422 умрлих док је венчаних 267 парова. Проблем није само што нас је све и мање него и што смо све старији, а старост прати и болест. На том пољу се Србија суочава са новим проблемом јер ако се настави одлазак “белих мантила”,  ускоро неће имати ко да нас лечи.  Претпоставља се да је у протеклих 20 година из Србије око десет хиљада лекара отишло на рад у иностранство, а од Лекарске коморе Србије око 800 лекара годишње затражи сертификат добре праксе, неопходан за запослење у неким земљама, наводи ових дана Политика.

Процене Института друштвених наука говоре да у Србији тренутно живи 6.815.377 особа. У новијој историји наше земље никада није било мање становника него данас, а сваког дана у Србији буде 107 становника мање. Нема поузданог броја одсељених из Србије током деведесетих прошлога века, али грубе процене говоре да је тих година најмање 400.000 људи емигрирало из Србије, бољи живот ван српских граница потражиле су целе породице, пре свега млади и образовани људи у репродуктивном периоду. Новије процене кажу да годишње око 50.000 људи одлази у иностранство најмање на годину дана, а да се око 35.000, углавном старих и пензионисаних особа, врати у матицу.

Зашто одлазе

Према резултатима истраживања организације “Србија 21”, већина наших грађана мисли да се у иностранству живи боље него у Србији. Разлози су директно у вези са платама, послом и стандардом и убедљиво доминирају међу мотивима због који хоће да се иселе, показало је истраживање. Због стандарда би се иселило њих 41 одсто, боље плаћеног посла 36 одсто, а девет одсто грађана наводи као разлог лошу ситуацију у држави. Од оних који су већ отишли, према овом истраживању, на тај корак пресудан је за њих 22 одсто био лош животни стандард, 16 одсто лоша политичка и друштвена ситуација у Србији, 12 одсто боље плаћен посао, 11 одсто жеља за бољом и сигурнијом будућношћу, осам одсто немогућност запослења у Србији, а пет одсто корупција и криминал.

Истраживање је спроведено летос на репрезентативном узорку од хиљаду пунолетних грађана Србије.

Т.М.С

 ПРОЧИТАЈТЕ И…

СВЕТСКИ ДАН СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ У САОБРАЋАЈУ – Пажљиво због себе и других

ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (3) – Посла нема, али многи неће ни да раде

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″