ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (3) – Посла нема, али многи неће ни да раде
Доња Борина је једно од најлепших села у малозворничкој општини, сместила се између Брасине, Горње Борине, Зајаче и Радаља. Има око 500 домаћинстава са око 1.800 становника, али њихов број се из године у годину смањује. И одавде млади све више одлазе у потрази за бољим животом
Милисав Деспотовић, председник Савета месне заједнице, каже да је ово место било, а и даље је лепо за живот. Истиче да је некада ар земљишта у Доњој Борини био скупљи и од земљишта у много већим местима, па и у Београду. Продавао се за пет хиљада евра, али све се то променило последњих година.
– Село је лепо уређено. Имамо осмогодишњу основну школу “Браћа Рибар” са око 150 ученика, амбуланту (лекар долази два пута седмично), пошту, цркву, фудбалско игралиште, дом културе у коме су и просторије месне заједнице. Путеви су добри, до сваке куће стигао је градски водовод, а једино имамо проблема са струјом – често нестаје, али верујем да ће и то бити ускоро решено. Активан је фудбалски клуб Младост, али и удружење пензионера. Нажалост све је више старачких домаћинстава и празних кућа јер млади одлазе у потрази за послом – каже Деспотовић.
У селу има пар мањих фирми које запошљавају по неколико радника, али то није довољно, па млади одлазе, углавном у Русију и Нремачку, али и у веће градове у Србији. Мештани се баве пољопривредом, али међу њима нема младих који то озбиљније раде, јер, како кажу, нема организованог откупа и гарантованих цена и због тога одустају. Некада је у Доњој Борини било 80 кречана, а сада и тај посао полако одумире, а мештани углавном живе од дсече шума и продаје дрва.
– Солидно живимо и поред малих прихода. Сналазимо се некако. Чињеница је да у селу нема довољно посла за младе, али истина је и да многи и не желе да раде за мале паре. Морамо и ми нешто да променимо у својим главама. Очекујемо да нам неко обезбеди посао, а када се то и деси многи одустају правдајући се да им се не исплати да раде за мале плате. Помаже им родбина, али време лети неће то довека трајати. Све је већи број нежења, годишње се роди петоро-шесторо деце, а пре 25 година рађало се и по тридесеторо, четдесеторо. Није чудо што у школи имамо само 150 ученика, а похађају је деца из нашег села и из Брасине (од петог до осмог разреда) – истиче Деспотовић.
Фудбалски клуб Младост једино је место окупљања младих. Тренутно се такмичи у Општинској фудбалској лиги. Основан је 1970 године, а највећи успех био је неколико сезона у Мачванској окружној лиги. Раније су поред сениорског састава у клубу имали и млађе категорије, али тренутно их немају, јер нема деце. У клубу се надају да ће се то променити набоље иначе питање је да ли ће постојати за пар година.
Марко Андрић (22) завршио је за машинског техничара за компјутерско конструисање, али никада није радио у струци. Протеклих пар година радио је као грађевински радник у Београду, Новом Саду и Обреновцу и решио је да се врати у село и покуша да се овде запосли.
– Тренутно радим у пилани у Малом Зворнику. Не бирам посао. Желим да овде останем и оснујем породицу. Лепо је ово место, близу је Мали Зворник, ни Лозница није далеко, али кад нема посла није лако опстати. Не можемо се вечито ослањати на подршку родитеља, или баба и деда. Желим да сам одлучујем о својој судбини, али то је јако тешко урадити када вам је егзистенција несигурна. Није лако ни девојку наћи у селу, јер и оне одлазе у потрази за бољим животом. Сигуран сам да би се много тога променило набоље када би у Доњој Борини био отворен неки погон, или у Малом Зворнику јер је удаљен само шест километара. Потрудићу се да истрајем и останем у селу, али не зависи само од мене – поручује Андрић.
ЕЛН
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (2) – Биће асфалта, али неће имати ко да га гази
ОСТА СЕЛО БЕЗ МЛАДИХ (1) – У потрази за бољим животом
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
