НАШИ СМО – Лудило
Стварно не знам одакле да кренем и како да опишем ово лудило на јавној сцени Србије које улази у фазу хистерије. Као да је цела нација посађена за ријалити сто за којим се надгорњавају најгори и најбучнији, а танки гласови разума не допиру чак ни до оних који се због свега осећају постиђено. Ево данас (уторак) прочитах из саопштења Верана Матића, председника комисије за истраживање убистава новинара, да се “Илустрована политика” поново “понаша”. Ни две недеље пошто су на насловној страни објавили наслов “Пси су пуштени” илустрован сликом бесног ротвајлера иза којег се виде недељници “Време” и НИН и дневник “Данас”, за које се у тексту, уз телевизију Н1, тврди да су страни агенти, у најновијем подвигу разоткривања издајника износе оптужбу без иједног доказа да је због утицаја Љиљане Смајловић на “Вашингтон пост”, бомбардовање Србије трајало много дуже него што је планирано. Љиљана Смајловић је чланица и један од иницијатора оснивања Комисије за истраживање убистава новинара, која је основана управо због тога што петнаестак година после убиства Ћурувије није било разрешено ко га је убио. “Подигнута је оптужница на основу бројних доказа и суђење се управо одвија уз бројне контроверзне одлуке суда, и покушаје да се крунски докази елиминишу, али и без доследног извођења доказа у потпуности, без саслушања главног истражитеља у овом случају”, наводи Матић уз питање: “Да ли се то, уместо расветљавања судбине Славка Ћурувије, сада мета црта на Љиљани Смајловић?”
Две недеље раније, министарство културе у насловној страни и тексту овог магазина, у државном власништву, није видело ништа од оног што ће видети у карикатури на насловној страни “Данаса” која је настала у самоодбрани после оптужбе шефа посланичке групе СНС-а Александра Мартиновића и његовог заменика Владимира Орлића да “Данас” води „харангу против СНС-а и недужних људи, која је незабележена још од времена Гебелса и Хитлера”. На карикатури Предрага Кораксића Коракса представљени су Адолф Хитлер и Јозеф Гебелс како у наручју хране на флашицу одојчад Мартиновић-Орлић уз тврдњу у наслову да кроз њихова (Мартиновић-Орлић) уста, заправо говори Вучић. Шта је после било и ко је шта видео у карикатури, већ сте могли да прочитате као и реакције које су уследиле. Иста екипа у Скупштини Србије показала је и фотографије новинара – издајника, ваљда да родољуби знају на кога да ударе.
Дан-два пре насловне стране “Илустроване политике”, уочи избора за савете националних мањина, јавност је, опет у Скупштини Србије (Шешељ), упозорена да је највећи нарко-дилер у Србији Расим Љајић, коалициони партнер СНС. На страни опозиције су издајници, лопови, лопуже, сецикесе и шпијуни, у правосуђу “жути олош“, а међу уметницима, нормално, наркомани, а привредницима тајкуни. Нађе СНС повремено и у својим редовима, којег идиота, “стручњака”, икебану, среброљубаца, а неретко чују се и директне прозивке оних који нису, а требали су да бране председника.
Како сада ствари стоје, најбоља одбрана за АВ била би да га не бране они који то сада чине, бар не Мартиновић који га је до месец дана пред улазак у странку, као радикал, оптуживао за исте ствари за које сада оптужује друге у Скупштини Србије, бранећи, као њега. Или, на пример, председница Скупштине за коју је СНС својевремено био “мехур од сапунице” или по срамотном делу из деведесетих познати уредник “Експреса” Ђорђе Мартић, који је поново у седлу са најближим сарадницима.
Да ли је достојна одбрана АВ забрана изложбе карикатура, уметника за које се верује да су на другој страни, константна производња притисака и непријатеља или је то унижавање председника? И сваког пристојног човека у овој земљи без обзира на то за кога гласа и да ли уопште гласа. Ако сви у страху да ће нас стићи неки “праведник” заћутимо, ако се и ово мало медија, који се усуђују да пусте и другу страну, угасе, хоће ли председнику бити боље?
Знам, сад ће неки да кажу, а када нападају председника? Мој одговор је, срећна је земља у којој нападају председника. То значи да је она земља слободних људи, а значи и да председник може бити спокојан – када сиђе са власти имаће где да одговори на нападе који га тек чекају.
И зато, потпуно сигурна тврдим, када АВ сиђе са власти, једини медији који му неће затворити врата биће управо они жигосани пси са насловнице ИП и они мањи диљом Србије који једва држе главу изнад воде.
И када споменух воду, сетих се интересантне дискусије из локалне скупштине, пре неки дан. Опозициони одборник упозорио је да чамац не може да плови ако су сви на истој половини, а градоначелник је реплицирао да безбедност пловидбе зависи од кормилара.
Ево, да се и ја умешам – у праву су и један и други јер чамац ће потонути и ако га преоптеретимо на једној страни и ако кормилар не зна куда плови. Али, чим крене, кормилар се мора постарати да тежина не превагне на једну страну иначе, потонусмо сви.
Зато ме брине ова хистерија. Ако се овако настави, када кормилар одлучи да спасе чамац од неодговорних путника, нико га од галаме неће чути.
Зорица Вишњић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
