ПОЛИТИКА У ФОКУСУ МЛАДИХ (4) – Како кажу, до књижице из уверења, а не због запослења

Хтео не хтео, на један или на други начин учествујеш у политичком животу. Можеш одлучити да те политика не интересује, можеш успешно избегавати да пратиш вести, одбити да изађеш на изборе, али је, како год окренеш, и све то одређени политички став

Кажу да млади нису заинтересовани за политику, али и међу њима има и оних који мисле да је много боље укључити се и борити се за своје ставове и за промене које младима треба да обезбеде живот у уређенијој и срећнијој земљи. Они желе сами да одлучују о својој будућности.

Можда утисак вара, али чини се да већина у Србији мисли да је добијање посла једини разлог због којег се млади, али и старији, уписују у странке. Разговори са неколико младих чланова политичких партија у Лозници то не потврђују.

Некога привукла енергија, некога дружење

Драгана Лукић (30), дефектолог, учланила се у владајућу Српску напредну странку (СНС) пре шест година и није то учинила због посла, већ је била запослена.

– Да, то разбија стереотипе. Разговарала сам доста са вршњацима и слушала како тврде да су политички неактивни, а мој је став да смо сви, директно или индиректно, активни. Нисам желела више да будем индиректно укључена, одлучила сам да се учланим у СНС зато што сам увидела да та странка има много енергије, жељу за променама и реформама које су нам тада биле неопходне, а као млада особа из унутрашњости схватила сам и да се у СНС разуме да Београд јесте престоница, али није цела Србија – објашњава Лукићева.

Њен партијски друг Ђорђе Вукмировић (29), мастер историчар, тренутно на докторским студијама, председник је Савета за младе локалног одбора странке. Њему је политика ”у крви” јер је рођен у породици у којој су се готово сви политиком бавили. У Лозницу се из Београда вратио 2014.

– Могу рећи да сам политички активан од малих ногу јер је у мојој породици политика присутна свакодневно. Отац ми је један од оснивача Демократске странке (ДС) у Лозници 1990. године, мајка је била председница Општинског и Окружног одбора Демократске странке Србије (ДСС), једина жена на челу неке странке у Лозници, а деда је био председник Демократске омладине пре Другог светског рата, за време Давидовића и Грола. Активније се бавим политиком од студентских дана, али нисам био члан странке, већ сам помагао другарима. Није имало смисла учланити се док се не вратим у Лозницу.

Демократија – одредница у називу свих странака којима су припадали чланови породице Вукмировић није привукла и Ђорђа. Некоме би то могло звучати и помало чудно.

– Из једноставног разлога, СНС је стожер политике демократских и патриотских странака и објединила је програм предратних демократа, а председника Вучића по енергији и ентузијазму пореде са покојним премијером Ђинђићем. Очување територијалног интегритета, мирно решење косовског питања, борба за бољи живот грађана, подстицање приватног предузетништва, стране и домаће инвестиције… то што ради Александар Вучић мислим да би радио сваки велики државник. Управо сам се због његове харизме, радне енергије и ентузијазма одлучио за СНС – каже Вукмировић.

Некада највећа политичка организација у земљи Социјалистичка партија Србије (СПС) са далеко мањим утицајем и даље је на власти, али Градски одбор у Лозници већ је дуго у „привременом“ стању. Ускоро би требало да буде одржан партијски конгрес, а након тога би, како кажу, и стање на локалу требало да се стабилизује и врати у „нормалу“. Међутим, млади социјалисти увек су били јаки и добро организовани, радио је и клуб у којем су се окупљали не само млади са црвеном партијском књижицом, али „привременост“ је утицала и на њихов рад. Стефан Костић (27), представник привременог руководства задужен за младе каже да се у СПС учланио 2013. и да га тада није занимао посао „преко странке“.

– Било је лепо дружење, путовања, спроводили смо разне хуманитарне акције и зато сам се учланио. То су ми били мотиви – каже Костић.

Годину старији Јован Чалић каже да је на њега утицало то што је одрастао у породици у којој се веровало, а и даље се верује, у идеју социјалне правде. То је било пресудно у одлуци коју ће чланску картицу узети, али, каже, велики је утицај имало и то ко је на челу странке.

Ивана Тодоровић (24) није ни помишљала на друге, СПС је био једина опција и дан након што је напунила 18, потписала је приступницу.

– Тата је рекао ”Сада си пунолетна, знаш шта треба да урадиш”. Он је био председник Градског одбора и био је то логичан след догађаја.

Зашто се учланити у опозициону странку?

Ако младим члановима владајућих странака није у првом плану било запошљавање преко партијске књижице, онда то тек није тако било са опозиционарима. Зашто би се неко са 20, 18, 16 учланио у странку која није на власти?

Андрија Димитрић (18), председник је Месног одбора Српске радикалне странке у Јошеви, одличан је ученик правног смера у Средњој економској школи и планира да студира право. Када се уписао у странку, уписао се и у њену историју као најмлађи члан. Имао је свега 16 година.

– Учланио сам се због родољубља. Желео сам нешто у својој земљи да променим набоље и повело ме је то што је СРС патриотска странка, а председник Војислав Шешељ провео је због својих уверења у Хашком трибуналу 12 година и тамо нас је бранио. За мене је то херојски чин и то ме је највише подстакло да постанем српски радикал и борим се за будућност Србије и свог града – каже Димитрић.

Његов вршњак и партијски друг Ђорђе Којић председник је МО СРС у Трбушници. Гимназијалац је, одличан ђак и спрема се за факултет, а интересују га друштвене науке и политика. Каже да се при избору странке бира она која је најближа срцу. Чије су идеје и ставови најближи.

– За мене СРС је та странка јер се већ 25 година бори за српске националне интересе, а на одлуку да се учланим доста је утицао и повратак председника Шешеља из Хага. Он је показао шта значи борити се за српски национални интерес. Без обзира на то колико је јака, сигурно је да ниједна странка не може да се пореди са СРС, што се тиче атмосфере у партији и међуљудских односа, а то много значи.

Најмлађи председник локалног одбора неке странке у Лозници, истина у привременом стању, тренутно је Младен Костадиновић (29). У ДСС учланио се 2009, а пре око шест месеци дошао је на чело партије у граду. У одабиру странке није имао дилеме јер је, каже, за оне који су национално оријентисани избор био између ДСС и СРС, а њему је странка коју је водио Војислав Коштуница идеолошки најближа.

– Била ми је част да са непуних 20 постанем члан странке коју предводи Коштуница, последњи српски државник. Сматрам да су демократско и национално нераскидиво повезани и да је то основа сваке успешне политике. Главни разлог да се определим за ДСС јесте одговорна политика странке према Космету и зато се свим силама борим да та политика добије подршку грађана јер верујем да је питање Косова и Метохије питање опстанка Србије – каже Костадиновић.

Млади представници политичких партија у Лозници кажу да су пре приступања читали програме странке чији су чланови постали, али и да су разговарали са друговима и родитељима. Подршку су добили, иако већини родитељи нису политички активни, али и да је било другачије ништа се, вероватно, не би променило јер, како каже Драгана – Слушам мишљење свих, али сама доносим одлуке.

Зашто би млади били код нас?

Иако смо покушали да сазнамо и ставове младих чланова ДС и Либерално-демократске партије (ЛДП) то нисмо успели. У ДС одавно нису радили ревизију чланства па, како нам је речено,  не знају ни колико их заправо има, још мање колико је младих.

Председник ГО ЛДП у Лозници Зоран Јовић на молбу да нам обезбеди пар саговорника из странке млађих од 30 година одговорио је јасно.

– Ви се шалите са мном. Омладине нема ни у странкама коалиције, а тек у ЛДП… Ми не нудимо посао, зашто би били код нас?

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ПОЛИТИКА У ФОКУСУ МЛАДИХ (3) – За уверења се ваља борити

ПОЛИТИКА У ФОКУСУ МЛАДИХ (2) – Добри за кампању, премлади за мандате

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″