НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ (11) – Или поверење у систем или заувек табу
– Сарадња пацијената са лекаром и поверење у институције система да га могу заштитити од насиља, једини је начин који може допринети, најпре откривању стварне учесталости насиља над старим лицима, а потом и његовом санкционисању. У противном, насиље у породици и насиље над старим лицима остаће заувек табу тема нашег друштва – каже у разговору за ЛН др Милорад Тадић, начелник Службе ургентног пријема лозничке Опште болнице
Насиље над старим лицима је вишеструко чешће него што показују извештаји лекара, полиције, социјалног радника. Пријављени случајеви представљају само врх леденог брега. Према речима др Милорада Тадића, начелника Службе ургентног пријема лозничке Опште болнице, насиље над старима је често најбоље чувана породична тајна. Старије особе не пријављују насиље због страха, срамоте да признају да их злоставља неко коме верују, плаше се освете или казне, забринутости за своју будућност, имају осећај породичне лојалности. Оно што стара лица чини специфичном и осетљивом групом за жртве насиља јесу друштвена изолованост, умањење менталних способности, хроничне болести и зависност од неге других лица.
Искуство из ординације
– У традиционално патријархалној средини каква је наша, у одсуству јединственог начина евидентирања случајева насиља у породици и насиља над старим особама, немогуће је открити праву учесталост насиља и направити јасну границу између занемаривања, самозанемаривања и насиља. Примарна улога лекара Ургентног пријема Опште болнице јесте дијагностика и терапија тешко повређених и критично оболелих пацијената којима је непосредно угрожен живот. Током прегледа таквих пацијената често се виде знаци који могу упутити на могућност да је био изложен насиљу. Страх и нелагодност отвореног разговора са лекаром, повреде при нејасним околностима, знаци физичке трауме као што су опекотине, огреботине, модрице, ожиљци, уганућа зглобова, преломи костију, који често нису у складу са објашњењима која нам дају старији пацијенти, често упућују на могућност насиља. Лоша лична хигијена, знаци потхрањености, дехидратације, престанак узимања прописане редовне терапије, могу бити знак лошег социо-економског статуса, али и знак занемаривања старих од стране породице – каже Тадић.
Служба пријема и збрињавања ургентних стања Опште болнице у Лозници почела је са радом у септембру 2016. године. У служби се, поред протокола прегледа повреда, води и посебан протокол о насиљу у породици. Сваки случај насиља у породици пријављује се Полицијској станици у Лозници и социјалном раднику. Према подацима, у Службу ургентног пријема од почетка рада до 31. децембра прошле године упућено је 8.487 пацијената од којих је 21 случај насиља у породици. Доминира физичко насиље које је било присутно у 18 случајева и увек је праћено психолошким насиљем, а код 15 радило се о телесним повредама које су квалификоване као лаке.
– Када се ради о случајевима насиља код старијих особа, од 21 случаја насиља у породици у четири случаја насиље је било усмерено према старијим члановима породице. Овај податак само потврђује да се насиље према старијим особама мање пријављује и теже открива у односу на насиље према члановима породице млађе старосне доби. Од 21 пацијента који су пријавили насиље у породици, у 19 се ради о особама женског пола, а од пријављена четири случаја насиља према старим особама у три случаја се ради о особама женског пола што потврђује родну димензију насиља у породици која се од свих других насиља разликује управо по томе што у много већем обиму погађа жене – истиче Тадић.
У Службу ургентног пријема за девет месеци ове године упућено је 7.310 пацијената, пријављено је 27 случајева насиља у породици што представља повећање од 25 одсто у односу на исти период лане. И даље преовлађује физичко насиље и то у 24 случаја, код 21 пацијента се радило о лаким телесним повредама, а у пет случајева је насиље било усмерено према старијим члановима породице, од тога, у четири над о особама женског пола.
Како каже Тадић, подаци показују да су најчшћи насилници над старијим особама у породици њихова деца и унуци, за разлику од насиља према другим члановима породице где је најчешћи облик партнерско насиље – насиље према брачном, односно бившем супружнику. Насиље према старијим особама најчешће је присутно у породичном дому жртве или извршиоца, у око 90 одсто случајева, а знатно ређе на јавном месту, у око 10 одсто случајева, што је једна од специфичности насиља над старијим особама, која доприноси његовом тежем откривању. Специфично је и да се насиље над старијим особама најчешће испољава употребом физичке силе, без оружја или оруђа, што је узроковано чињеницом да постоји непропорционалан однос снаге нападача и злостављеног. Насиље је често веома брутално и изазива патње и понижење старијих особа.
– Сарадња пацијената са лекаром и поверење у институције система да га могу заштитити од насиља, једини је начин који може допринети, најпре, откривању стварне учесталости насиља над старим лицима, а потом и његовом санкционисању. У противном, насиље у породици и насиље над старим лицима остаће заувек табу тема нашег друштва – упозорава Тадић.
Процедура поступања у центрима за социјални рад
По пријему пријаве да је извршено насиље над старима, у Центру за социјални рад у Лозници предузимају све потребне мере које су у њиховој надлежности а које се односе на евидентирање пријаве, саветовање, давање информација везаних за остваривање права и упућивање у друге институције а планира се и рад са породицом. Према речима Мире Лаловић, руководиоца Службе за заштиту одраслих и старих лица, одмах по пријави полиција и тужилаштво се обавештавају о томе да ли су лица први пут на евиденцији или је породица већ позната Центру. Стручни радник Центра прави почетни план поступака, писаним путем или путем телефона позива потенцијалну жртву и насилника, обавља интервју са њима и узима писане изјаве. После почетне процене доставља се извештај Основном јавном тужилаштву у Лозници са проценом ризика угрожености по жртву.
– То обавезно морамо да истакнемо да би они знали како даље да спроводе поступак јер је нама веома важно да ли се жртва осећа угроженом, да ли и каква заштита јој треба. Уколико жртва није у могућности, због година старости или болести, стручни радници Центра предузимају све потребне мере у циљу заштите жртве што подразумева и подношење тужбе за заштиту насиља у породици уколико се процени да је потребно. Потом се сачињава план услуга у чијој изради обавезно учествује странка. Породица се прати најмање три месеца, а у зависности од карактеристика и дуже, ако је неко на пример условно осуђен на годину дана, пратимо га тај период – истиче Лаловићева.
Дакле, законске претпоставке су на страни жртава насиља, преостаје оно на шта су указали наши саговорници – да се као друштво изборимо са предрасудама и патријархалним схватањима односа у породици и, што је најважније, охрабривањем жртава да пријаве насилнике, али и сваког грађанина да о томе сведочи.
Знаци
Страх и нелагодност отвореног разговора са лекаром, повреде при нејасним околностима, знаци физичке трауме као што су опекотине, огреботине, модрице, ожиљци, уганућа зглобова, преломи костију, који често нису у складу са објашњењима која дају старији пацијенти, упућују на могућност насиља које је над њима учињено. Лоша лична хигијена, знаци потхрањености, дехидратације, престанак узимања прописане редовне терапије, могу бити знак сиромаштва, али и знак занемаривања старих од стране породице.
ЕЛН
ПРОЧИТАЈТЕ И…
НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ (10) – Усамљени и у страху од пљачкаша
НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ (9) – Доживотно издржавање – достојанствена брига или манипулација
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
