ЗБОГ СУШЕ КАСНИ СЕТВА ПШЕНИЦЕ – Земља је жедна

ЗБОГ СУШЕ КАСНИ СЕТВА ПШЕНИЦЕ – Земља је жедна

 

Лепим, топлим и сушнима данима у октобру обрадовали су се многи, али не и ратари. Највећи јесењи посао – сетва пшенице није далеко одмакла. У нашим условима оптимални рок за сетву ове житарице је од 5. до 25. октобра и он је прошао, а у Србији  је засејано тек  десетак одсто, тако да ће највећи број парцела бити засејан ван оптималног агротехничког рока.

У Лозници, Крупњу, Љубовији и Малом Зворнику планирано је да се пшеницом засеје око 4.000 хектара, а до сада је то учињено на веома малом броју парцела.

– Због суше пољопривредници не могу ваљано да припреме земљиште за сетву, тако да већина овај посао није ни започела. Ратари су спремни и чекају  кишу како би могли да уђу у своје њиве. И ранијих година сејало се ван оптималног рока, тако да то не мора да значи да ће приноси бити значајно мањи. У већој мери зависиће од прихрањивања током зиме и у пролеће, заштите од болести, падавина у марту и априлу – каже Душан Деспотовић, дипломирани инжењер ратарства из лозничког “Пољосавета”.

Веома важан је и избор семена кажу стручњаци и поручују да треба сејати сорте толерантне на рок сетве, а домаће сорте су углавном такве. Неопходно је повећати сетвену норму и то тако да се на сваких десетак дана кашњења количина семена повећа за десетак одсто. Важно је и земљиште нађубрити одговарајућим количинама НПК ђубрива уз обавезно ваљање после сетве.

Погодне температуре у другој половини новембра и почетком децембра могу омогућити добар раст и развој биљака до почетка зиме. Ако временске прилике буду повољне у овом периоду, може се очекивати добар род иако је сетва обављена ван оптималног рока.

Касни и сетва јечма. Од 1.100 хектара колико је планирано да се засеје у Лозници, Крупњу, Малом Зворнику и Љубовији овај посао је завршен на стотинак хектара.

Ратари кажу да неће одустати од сетве и да с нестрпљењем очекују кишу и улазак у своје парцеле.

Завршена берба кукуруза

Берба кукуруза завршена је на време. Почела је веома рано, још почетком септембра, јер су временски услови погодовали развоју биљака тако да је кукуруз раније сазрео. Род је био веома добар. Просечан принос кретао се од осам до десет тона сувог зрна по хектару.

Велики број пољопривредника планирао је да по скидању кукуруза са њива засеје пшеницу, али суша их је омела у томе.

В. Ст.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Овце

МЛАДИ СУ ЗАКОН – Шестсто хиљада за пројекте младих

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )