ПОЛИТИКА У ФОКУСУ МЛАДИХ (3) – За уверења се ваља борити

Марко Јовановић (1987), политиколог, и Душан Филиповић (1983), адвокат, ушли су у политику веома млади и успели да се на самом почетку наметну у партијама којима су припадали. Заједничко им је само што, како кажу, и данас деле иста уверења због којих су ушли у политику, иако су их та уверења одвела у другом правцу. Обојица су одборници у Скупштини града, али на супротним странама

Марко Јовановић је, како каже, за политику почео да се интересује још  крајем основне школе када се заинтересовао за све што има везе са националним питањима, размишљајући како би могао и сам допринети уздизању националног идентитета и културе. Званично, у политику је ушао 2008. када постаје члан СРС, а исте године као 40. са листе те странке  улази у локалну Скупштину.  Имао је 21 годину и, вероватно, био и најмлађи лознички одборник који је икада изабран, а сасвим је сигурно да је био најмађи шеф одборничке групе, пошто му је поверење указано већ током тог мандата. Врло гласан и срчан за скупштинском говорницом  као опозиционар, брзо се наметнуо у странци и није му дуго требало да дође чак и на њено чело. На наредним изборима, 2012, имао је 25 година, био је лидер најјаче опозиционе странке у Лозници и први на листи која је носила име СРС „Др Александар Мартиновић“. Био је и кандидат за посланика. Али, странка је изгубила парламентарни статус на свим нивоима. Носилац листе Мартиновић, који је чак био и председнички кандидат радикала, брзо се приклонио СНС и бившим партијским колегама о којима је говорио као о издајницима који су поцепали странку. Јовановић је СРС напустио касније.

– Иако сам схватио да политика СРС у то време није доприносила ни мојој држави ни мом граду, нисам могао да одем док се Шешељ не врати из Хага. Он ме је по повратку позвао да се укључим у Централну отаџбинску управу и ја сам то учинио, знао сам да имам одличне шансе за напредовање, посланички мандат, на пример, али нисам више веровао у ту политику. Са друге стране, Александар Вучић је почео да заступа у државној политици све оно што ме је и навело да се њом бавим и било је сасвим природно да одем тамо где сам истински припадао – каже Јовановић који је данас заменик шефа одборничке групе СНС у Скупштини града.

Политичка биографија младог адвоката Душана Филиповића је мање турбулентна и почела је  такође  2008. на локалним изборима када је био трећи на листи „За европску Србију – Борис Тадић“.

– У те изборе укључио сам се као апсолвент права када сам осетио потребу да учествујем у креирању политичког и јавног живота. Сматрао сам да је потребно да се наше друштво брже креће ка Европи и омогући да се и у нашој земљи успостави исти систем демократских вредности. Те године нисам искористио мандат, сматрао сам да је од мене било довољно да својим активизмом допринесем успеху на изборима, а мој приоритет је у том тренутку био да завршим факултет. Међутим, 2016. поново сам учествовао на локалним изборима, али на листи ГГ „Др Зоран Николић“ где сам изабран за одборника као шести са листе – каже Филиповић који је својевремено био члан ЛДП-а.

На питање како су успели да као студенти задобију поверење у странкама, наши саговорници, у одвојеним разговорима,  кажу да тада о томе нису много размишљали.

– Мислим да је пресудна била моја потупна посвећеност и енергија коју сам уносио у странку – каже Јовановић.

  –  Нисам се суочавао са тим да ми је младост терет или препрека, наравно да је било и резервисаних према мени управо због тога, али то ме није ометало у решености да се упустим у политичку борбу за своја уверења. Био сам сигуран да бавећи се политиком не може да нам се деси ништа ружније ни страшније од свакодневице и да је једини могући начин да је променимо управо учешће у јавном  и политичком животу – сећа се Душан Филиповић.

Тражили смо од њих да прокоментаришу и тврдње произашле из релевантних истраживања политичких ставова младих по којима су они конзервативнијих схватања од својих родитеља и да мање од половине испитаника студента (46 одсто) сматра да је демократија најбољи облик владавине.

– Млади људи, нарочито у адолесцентном добу више су наклоњени десници, то је израз   бунта и младалачког набоја који каналишу кроз странке такве оријентације и није то само специфичност Србије – сматра Марко Јовановић.

– За мене је то поражавајуће. Мислим да је то резултат свеукупног стања у којем се ми као друштво налазимо. Добрим делом, младе, поред породице,  негује и образује систем почев од најранијих дана са поласком у вртић, а затим и кроз  школовање. Систем распирује култ вође. У том периоду, када сам ја почео као студент да се интересујем за политику то није био случај, млади су били много више заинтерсовани за изградњу система и демократичност друштва. То се, нажалост, јесте променило последњих година – каже Филиповић.

Он сматра да разлог за апатију младих треба тражити и у томе што се у нашем друштву политички живот исувише мрачно представља.

– Није то ништа што не може да се претрпи да би се ствари промениле и ми који у томе учествујемо морамо бити спремни да платимо и одређену цену. Она није већа од оне коју плаћамо у свакодневном животу и када се нађемо као грађани пред инстутуцијама. То је цена коју треба платити – сматра он.

На исто питање о незаинтересованости младих за политику Јовановић има нешто другачији одговор.

– Мени је жао што су млади људи незаинтересовани да се озбиљно баве политиком, да се боре за своја убеђења и што мотиве за улазак у политику везују за лично напредовање. Бројни су разлози зашто имају негативан однос према политици, што је доживљавају као поље за разне манипулације, делом су у праву јер су то, вероватно гледали на сцени и у свом непосредном окружењу, али они треба да унесу нов квалитет својим учешћем.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ПОЛИТИКА У ФОКУСУ МЛАДИХ (2) – Добри за кампању, премлади за мандате

НОВО НА ПОРТАЛУ ЛН – Политика у фокусу младих

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″