НОВО НА ПОРТАЛУ ЛН – Политика у фокусу младих

НОВО НА ПОРТАЛУ ЛН – Политика у фокусу младих

Колики је утицај младих на доношење јавних одлука, какав је њихов однос према политици, на чему заснивају вредносне ставове, какав је вршњачки однос према страначким активистима, колико су млади изложени притисцима или дискриминацији због својих политичких убеђења, колико су они толерантни прeма другачијем мишљењу, да ли странке свој подмладак користе само као декор и бесплатну радну снагу у политичким кампањама и као „ботове“ на интернету и да ли је у Лозници могућа политичка смена генерација – све су то теме и питања којима ћемо се бавити у оквиру пројекта „Политика у фокусу младих“ који је подржало Министарство културе и информисања. Желимо да истражимо и колико млади користе своје право гласа и шта  грађани Лознице мисле о политичком ангажовању младих

Ако имате утисак да су млади Лозничани већином дистанцирани од политике, онда треба да знате да вам за право дају сва релевантна истраживања која последњих неколико година показују   тренд пасивности (посебно политичког облика пасивности), отуђености и осећања равнодушности међу младима. Млади у Србији нису заинтересовани за политику, ни за националну, ни за регионалну, ни за светску, показало је истраживање ЦЕСИД-а 2016. Нешто је већи степен заинтересованости за домаћу политику (само 27,6 одсто у неком степену заинтересовано, док је чак трећина потпуно незаинтересована за политичка дешавања у земљи) при чему је веома изражено њихово неповерење према институцијама, политичарима и медијима.

Кец за утицај

Ни прошлогодишње истраживање ове организације на узорку од хиљаду испитаника  није показало ништа ново, али је потврдило и да 25 одсто младих између 18 и 29 година никад не гласа.

У Алтернативном извештају о положају и потребама младих Србије који је сачинила Кровна организација младих Србије (КОМС) на основу истраживања у 2017. години и узорку од 396 испитаника, истиче се да 81 одсто њих нису чланови политичких партија, 11 одсто јесте, а три одсто планира да се учлани. Више од половине сматра да партије не раде у њиховом интересу, а 44,7 одсто има изразито негативан став према странкама. На питање да ли постији политичар којем верујете, 76 одсто младих одговорило је негативно. На питање како оцењују свој утицај на политичке процесе и одлуке на скали од 1 до 5,  просечан одговор испитаника био је 1,8.

Испитаници већински сматрају да организације младих у политичким партијама нису аутономне и да немају самосталност приликом доношења одлука, они који сматрају да организације младих имају аутономију наводе да је она свакако условљена статутима странака и одлукама руководства политичке партије.

Млади се о политици и политичким дешавањима највише информишу путем интернета (82 одсто) и друштвених мрежа (69), док је телевизија заступљена тек у половини случајева. Преко породице и пријатеља се информише 43 одсто младихдок се тек свака трећа млада особа о политици информише путем дневних новина. Политичке рубрике не прати 9,5 одсто испитаника. Као мотиве за неизлазак на изборе млади виде: општу апатију, осећај да један глас ништа не мења, разочарење у политичке актере, незаинтересованост и лењост младих, осећај беспомоћности, летаргију, осећај да се ништа неће променити, недовољну свест о значају избора, неинформисаност, неповерење у странке, неповерење у систем, корупцију. А да се општа ситуација у држави може поправити гласањем мисли 2/5 младих. Међу испитаницима 42 одсто подржава улазак Србије у ЕУ, док 28 одсто има негативан однос према том питању, а 25 одсто сматра да би се у Србији живело боље ако би земља постала чланица ЕУ.

Шта то беше демократија?

Ово истраживање показало је да око 40 одсто младих до 30 година старости сматра да је Србији потребан јак вођа којег ће пратити, а 32 одсто њих оценило је да демократија није најбољи облик владавине.

Овакви ставови младих о демократији постају још више забрињавајући ако се укрсте са разним другим истраживањима о њиховим вредносним ставовима. Тако су резултати Либертаријанског клуба (ЛИБЕК), које је објављено почетком фебруара ове године након истраживања спроведеног у пет универзитетских градова у Србији, на осам универзитета и 36 факултетад 1021 испитаника 80 одсто били су студенти државних факултета, а 20 одсто приватних) показали да готово 60 одсто испитаника не прати политичка дешавања, а тек сваки трећи испитаник је навео да се укључује и покреће расправе које садржински имају везе са политиком. Парадоксално је, како истичу у ЛИБЕК-у, да млади не траже више демократије, већ мање. Чак 82 одсто испитаника није задовољно развојем демократије у Србији, а демократски начин владавине подржава тек 46 одсто испитаника!

О политичком активизму младих у Лозници до сада нису вођене јавне дебате. Један једини покушај био је у априлу 2012. године уочи локалних и парламентарних избора када је у организацији Кровне организације младих Србије и УГ „Светионик“ организована трибина „Избори и партиципација младих“. Био је то по оценама и организатора и учесника (представници шест политичких партија) потпуни дебакл пошто је у атмосфери политичке острашћености изостао дијалог, а из малобројне публике младих није постављено ниједно питање.

Зато ће ЛН током овог пројекта поставити бројна питања како бисмо дошли до одговора важних не само за младе, него за цело друштво.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ТРИБИНА ДСС У ЛОЗНИЦИ – Апел за одбрану Косова и Метохије

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ (8) – Ништа више није моје

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )