НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ (7) – Свака његова реч је тежа од олова

Све оно што је чуо из уста рођеног сина,  свих протеклих година теже је подносио од ударца у главу, који му је недавно нанео после безазлене расправе. Милијан (82) живи у делу подељене куће, али сваки сусрет са сином Радованом (57) за њега је стресан и неизвестан јер није сигуран на који начин ће га злостављати

Имена су измењена за потребе текста

 Тортуру коју Милијан (82) из лозничког приградског насеља трпи већ деценијама од свог сина Радована (57), ова старина описује као седење на бурету барута. Живе у кући подељеној по вертикали, као два посебна домаћинства, али сваки сусрет са сином за Милијана је неизвестан јер, како каже, то увек може да прерасте у вербално малтретирање, па чак и физички напад. Управо то се десило недавно када је Радован паркирао аутомобил на делу дворишта које припада Милијану, затворивши му пролаз али и излаз из гараже у којем је паркиран други аутомобил. После сугерисања да то не чини, Милијан је био изложен најружнијим речима  рођеног сина, уз псовке, претње и понижавање пред другим комшијама. Радован је тврдио да је двориште његово и да нико нема права да га спречи да ту чини шта хоће, док је Милијан објашњавао да је јасно подељена имовина и да тај део припада њему.

Три деценије беса

Уз псовке, уследило је пљување у лице а онда и ударац у главу, после чега је Милијан пао и задобио повреде по телу, на куку и подлактици. Непријатну ситуацију допунио је апсурдан Радованов позив полицији, тврдећи да га отац онемогућава да користи имовину која му припада. Повређен и физички и психички, Милијан је све поткрепио папирима, листом своје имовине и одговарајућим судским решењима шта је његово, а шта синовљево.

– Најнормалније сам му рекао да не оставља ту аутомобил јер ми смета, а он је на то реаговао као звер. Не сећам се шта ми је све рекао али било је ту и псовки и речи које ретко које дете може изговорити својим родитељима. Нисам желео да покажем страх пред рођеним сином и зато сам стајао чврсто решен да му не дозволим да ради оно што ми прави проблем. Није ни он одступао, унео ми се у лице, имао сам утисак да ће ме појести од беса. У једном тренутку ме пљунуо у лице, што ме запањило. Нисам веровао да толико ниско може да се спусти, а онда је уследио ударац. Нисам ја неко ко би могао да му парира, стар сам и слабог здравља, а ударац је био довољан да ме обори с ногу. При паду сам повредио кук и руку, а тек после дан два модрице су се спустиле ка коленима. Овако нешто не бих пожелео ни најцрњем непријатељу – јада се Милијан.

У овој причи тужно је и то што нико од неколико присутних комшија није реаговао нити покушао да заштити Милијана од сина. Гледали су и чудили се несрећи чији корени сежу више од тридесет година у прошлост, када је почео раскол у четворочланој породици. Наиме, Милијан се осамдесетих година развео од супруге Ленке и почео нови живот. Са њом су остала деца, Радован и старија ћерка Радмила, а он је наставио даље са другом женом. То му Радован никада није опростио и сваку прилику је користио да му то да до знања. Милијан се сећа кратког периода када су односи међу њима били коректни, али то је било у време док је сину давао новац и аутомобил, после положеног возачког испита, али то, понавља, није било дугог века. Једно време је Милијан живео  у другом насељу, али се онда вратио и наставио да живи у делу куће који му је припадао. Мада је покушавао да буде у нормалним односима са сином-комшијом, од којег га је делио само зид, то није ишло. Чак је и са снахом могао нормално да поприча, она му је повремено спремала и храну, али код сина није наилазио на разумевање. Радован није говорио са оцем Милијаном више од три деценије. У последње време је у конфилкуту и са другим људима, а оца често пресреће и изговара му најгоре речи. Познаници кажу да је ментално попустио, да носи у себи бес и тражи кавгу.

– Нешто се с њим чудно дешава јер мржњу према оцу више не може да прикрије. Проблем је већи што ни према другима нема стрпљења и разумевања и често плане без повода.

Ако ми се нешто деси…

Милијана је и раније узнемиравао, тврдио да је цео плац његов, да може да ради шта хоће. Без обзира на све, отац је имао разумевања, чак је бринуо и о њиховом псу да не изађе на улицу, а пуштао га је и у део свог дворишта. Од последњег сукоба и та капија је затворена чули смо да више ни снаха не сме да га посећује нити да му купује намирнице, што је, иначе, радила и поред тога што зна да њен муж то не одобрава – кажу познаници.

Поред свега, Милијан није поднео пријаву ни након што је недавно физички нападнут, али је још пре деценију и по био у полицији и дао изјаву да је, ако му се било шта деси, први на листи одговорних управо његов син Радован, који га већ годинама малтретира. Вођен лошим животним искуством, на овај начин желео је да укаже на евентуалне проблеме до којих би могло доћи. Међутим, и после последњг сукоба, дешавало се да Радован прође поред Милијана аутомобилом, да отвори прозор, опсује га најружнијим псовкама и пљуне, без конкретног разлога. Нетрпељивост према оцу све теже обуздава. Милијан прича да то траје предуго и сећа се да му је чак и после операције срца, коју је имао у Београду, Радован дошао на врата да се обрачунају, претећи и жени која је с њим живела у то време. – Стао је на праг и почео да виче како ће сво ово бити његово и да се нико не нада да ће моћи овде да дође док је он жив. Тада нисам био у стању ни да говорим, а још мање да му се било како супроставим. Боли ме све ово, свака његова реч је тежа од олова – кроз сузе изговара несрећни човек.

Познаници ове породице кажу да би било добро када би се све завршило на последњем сукобу, само да се не деси неки већи белај јер, како тврде, последњи физички напад био је најдраматичнији до сада. Милијан не може да поднесе понашање сина чије га речи, како каже, много више боле и од тог ударца. Не може да прихвати то што му рођени син ради и зато каже да он за њега више не постији. То је, по њему, непомирљив однос. Тужан је јер му син никада није пружио ни чашу воде и што је од њега добијао само погрдне речи и насилничко понашање. Од пензије може пристојно да живи, а свој део куће преписао је синовцу. Синовац и његова жена се брину о Милијану, долазе, телефонирају, обезбеђују му храну. Са кнедлом у грлу Милијан изговара да се труди да буде смирен и да му је највећа жеља да проведе старост у миру.

Од тог мира дели га само један телефонски позив. Насиље је кривично дело.

Е.Л.Н.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ (6) – Кад удари онај кога волиш

НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ (5) – Трпе да не брукају децу

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″