НАШИ СМО – Правда за 5. октобар

Да нисам имала упалу синуса и свој стандардни јесењи бронхитис,  данас бих писала о утисцима из Београда од пре 18 година када се цела Србија дигла на ноге да одбрани своју политичку вољу.  Добро је да сам послушала савете да у таквом стању нећу преживети сузавац јер сигурно и не бих. Међутим, добро је испало што нисам отишла и зато што се тамо уопште не бих снашла са својим уверењима да нам је за историјски искорак потребнија еволуција него револуција. Да сам била тамо, не бих учествовала у паљењу Скупштине, проваљивању у РТС и сто посто бих стала у одбрану несрећних  Милановића и Комракова верујући да ћемо се већ наредног дана погледати у очи и да ће свако убудуће знати да га чека дан наплате, како и доликује цивилизованим друштвима.

Али данас, када се симболика 5. октобра покушава свести на хулигански испад чији је резултат крађа пар фотеља и уметнина из Савезне скупштине, свесно се криминализују и  сви грађани који су тог дана били у Београду верујући да бранећи своју изборну вољу, бране и своје право на бољи живот. Треба ли после 18 година да подсећамо шта је довело до 5. октобра и како се огромна подршка коју је имао Милошевић до тада претворила у општенародни бунт, у устанак. Истина је и да  слобода није умела да пева, као што су сужњи певали о њој, али један резултат је ипак остао. Власт у Србији је постала смењива. Када је Тадић, као наследник ДОС-ове власти, губио изборе, није му пало на памет да краде гласове или да оспорава победу СНС. Рекао је “Видимо се у неком новом филму”. У тој кампањи која је претходила губитку избора није био тетошен од српске јавности за сваку грубу реч упућену опозицији. Напротив. Сећате ли се телевизијских дуела, дебата, истакнутих интелектуалаца који су јавно критиковали тадашњу власт. У свим медијима. Довољно је да се сетите покојног “Утиска недеље” из тог периода, или сте већ заборавили да је икада постојао.

А где смо сада – у усаглашеним амандманима на нацрт Мекалистеровог годишњег извештаја ЕП о Србији, како преноси лист “Данас”,   истиче се и важност “рада опозиције у демократији” и подвлачи да “опозициони политичари не треба да буду предмет клевета”, уз забринутост што се “јавни дискурси појединих политичара злоупотребљавају да се подстакне раст радикализма”, позива се на примену “додатних мера да би се омогућæио међустраначки дијалог и делотворна укљученост цивилног друштва”. А пре тога, наравно, поновљена су много пута изречена упозорења о гушењу слободе медија.

Тако нас данас види ЕУ, зато што смо ми заборавили,  због лоше претходне власти, зашто смо сменили оне пре, такође лоше, зашто је Милошевић изгубио изборе од оних које је називао лудацима и хијенама, страним плаћеницима, петој колони, усташким потомцима и тако редом. Зато што смо заборавили због чега смо престали да се плашимо СПС-ових јуришника.

После 18 година нема се шта замерити 5. октобру. Споран је 6. октобар, дан у којем су настајале нагодбе, а изостали лустрација и судски поступци за сва непочинства тадашње власти. На темељу тог дана изграђена је нова политичка култура, опасна по живот грађана Србије, по којој  нова власт не процесуира виновнике претходне и која радо пригрли сваког бившег  само ако је довољно јако пљунуо по својима.  Тако да бивши немају крај, они су увек на новом почетку још спремнији него што су били. То је наслеђе ДОС-а  у којем ужива и садашња власт. А шта је ДОС до нежељено чедо СПС-а? Рођено из нужде. Тоталитарна власт увек води ка револуцији не ка еволуцији у којој сазревамо и бивамо бољи.

То је петооктобарска лекција коју нисмо научили. Нисмо научили ни да бранимо грађанску част и право да другачије мислимо, зато ће данас многи пљувати по 5. октобру и бранити се да нису ишли у пљачку тог дана, да их је понело или да појма немају како су се нашли тамо. Други ће једва чекати да се овај дан заврши што пре јер тамо где су сад, то им не иде у прилог.

Драги петооктобараши, били сте тамо где сте мислили да треба да будете и где вас је одвео 24. септембар.

Све што је после дошло, дошло и прошло. То смо ми. Пунолетни малолетници. Зато је овде увек могућ 5. октобар.

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

СТИЖЕ ИНВЕСТИТОР – Кинеска компанија Минт долази у Лозницу

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ”БАЊА КОВИЉАЧА” – Наставак успешне сарадње

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″