НАСИЉЕ НАД СТАРИМА – РЕЦИ НЕКОМ (5) – Трпе да не брукају децу
– Захваљујући пре свега, Закону о спречавању насиља у породици, који је ступио на снагу 1. јуна прошле године насиље, над старим особама је постало видљивије јер се све више наших најстаријих суграђана одлучује да насилнике пријави пошто су убеђенији да ће они бити и кажњени. Дешавало се, посебно у сеоским срединама, да насиље не пријављују због, како су говорили, срамоте. Међутим, недавно су нам пријављена три случаја насиља која су, иначе, трајала годинама- каже за ЛН Мира Лаловић, руководилац Службе за заштиту одраслих и старих лица лозничког Центра за социјални рад,
Како каже, повратника у насиљу увек има, али су они сада и уплашенији због казнених мера које их чекају. Када се, рецимо, изрекне хитна мера забране приласка или исељења из стана и ако се он поново врати а жртва га пријави, може да се изрекне затворска казна. Тога се они и највише боје па испоштују мере, имају свест о томе шта их чека.
Економско насиље стари не препознају
У пракси Центра за социјални рад нису имали случајеве пријављеног економског насиља, утисак је да жртве донекле немају ни свест о томе шта се под њим подразумева. Не знају да ускраћивање права да самостално одлучују о својој пензији спада у овај вид насиља. Тога постају свесни тек кроз разговор са социјалним радником. Они им, како каже Лаловићева, објасне да је економско насиље и када партнер не даје новац за потребе породице, не дозвољава да имају увид и приступ породичној заради, узима њихову зараду и ограничава потрошњу, тражи да оправда сваку пару, сва имовина која се стиче је на његово име и сл. Жртве, углавном, препознају психолошко и физичко насиље, прошле године било је евидентирано скоро дупло више жртава психолошког насиља и једно сексуално, а ове године се изједначио њихов број, било је пет пријава психолошког и исто толико физичког насиља над старима.
– Психолошко насиље је сваки облик застрашивања и то је најраспрострањенији вид насиља. Подразумева ситуације вређања, исмевања, критике, оптужбе, називање погрдним именима, понижавање, омаловажавање, прислушкивање, ограничење или онемогућавање комуникације и сл. Често жртве и не знају да се ради о насиљу, просто човек манипулише њиховом психом – каже наша саговорница.
Насиље најчешће пријављују сродници
Насиље над старима се углавном открива када жртва сама пријави полицији или Центру, али најчешће то учини неко од сродника. Углавним је жртва старо лице у сродству са насилником и нема снаге да то пријави посебно ако је у питању син или ћкерка а ако и поднесе пријаву, дешава се да је после повуку. Према статистици подносилаца захтева Центру за социјални рад, најчешће друге институције пријаве насиље над старим лицима.
– Полиција је имала седам пријава, од суда имамо једну пријаву о хитној мери да је потенцијални насилник удаљен из стана, претходно нисмо имали сазнања о томе и имамо две пријаве насиља лично од жртава. Реткост је да се жртва сама обрати Центру, таквих је 20 одсто случајева. Имамо одличну сарадњу са полицијом и инспекторима задуженим за случајеве насиља на нашу пријаву брзо одреагују, дешава се да они кажу да пошаљемо жртву да узму изјаву и онда одмах излазе на терен што је много боље – каже наша саговорница.
Брига само из користи
Од почетка године евидентирано је пет пријава старих занемарених особа где је тражено да у Центру поступају по приоритету један, односно у року од 24 часа и приоритету два где је рок 72 часа. Под занемаривањем се подразумева да особе нису имале одговарајућу бригу, да су били препуштени сами себи, неки до њих нису ни имали сроднике а дешава се да неки сродници и не желе да о њима преузму бригу.
– Сва лица су адекватно збринута, неке су преузели сродници јер смо им објаснили да су по закону дужни да воде бригу о родитељу, о немоћном лицу и они на крају и пристану на то најчешће због наслеђивања имовине, али ако немају ништа да наследе, бригу о родитељу препусте Центру. То се врло често дешава – истиче Лаловићева.
Проблеми око смештаја
У свом раду Служба за зашиту одраслих и старих лица сусреће се са разним тешкоћама у смислу одсуства ресурса локалне заједнице, непостојања прихватне станице и прихватилишта, непостојања ургентног смештаја у другу породицу за одрасла лица, затим непостојања обезбеђеног места за смештај корисника у болницу ради медицинске обраде за смештај у установу и слично. Како каже Лаловићева, до сада су у Центру за социјални рад на различите начине, пре свега захваљујући личним контактима и доброј сарадњи са Општом болницом успевали да социјално угрожена лица сместе на болничко лечење ради обраде за смештај у установу социјалне заштите.
– Међутим, од јуна прошле године, од како је Управни одбор Опште болнице донео одлуку о усвајању ценовника услуга које се не сматрају здравственом заштитом већ се сврставају у нестандардне медицинске услуге, имамо проблем обезбеђивања средстава за лица која су социјално и материјално угрожена, а желе да буду смештена у установу социјалне заштите јер обрада за смештај износи око 17.000 динара. Центар нема планирана средства за те сврхе нити ми знамо колико ће таквих лица бити па да можемо да планирамо. До сада смо плаћали око 5.000 динара за основне налазе и са тиме успевали да сместимо кориснике у установу социјалне заштите. Сналазимо се тако што узимамо од корисникових примања или тренутне новчане помоћи – напомиње она.
О овом проблему обавештено је и надлежно министарство од којег очекују одговор.
ЕЛН
ПРОЧИТАЈТЕ И…
НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ- Патријарх освештао Спомен цркву
”ЕВРОПСКА НЕДЕЉА МОБИЛНОСТИ” – Наш град без аутомобила
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
