НАШИ СМО – Благо нама
Одмах да разјаснимо. Људе не делим по боји коже, верском, политичком или сексуалном опредељењу, већ само на добре и оне друге. Подржавам љубав, једно од најлепших осећања (ко очекује сада “али” у праву је) АЛИ не волим да ми намећу мишљење, да прихватам ствари здраво за готово.
У недељу је у Тршићу одржан 85. Вуков сабор. У недељу је у центру Београда одржана осма “Парада поноса”. Исто вече на јавном сервису, оном “Ваше право да знате све”, у централној информативној емисији Дневнику 2, у најави је “Парада”, Вуковог сабора нема. Прилог о “шетњи” емитован је у 18 минуту и трајао је минут и 50 секунди. Прилог о Вуковом сабору ишао је после и трајао ни пун минут. Директног преноса из Тршића није било, снимка такође, а пред потписником ових редова је, још увек актуелни, министар културе обећао претпрошле године да ће преноса бити. На “Паради” су били премијерка, два министра и градоначелник наше престонице. У Тршићу од министара ни М. Шта су нам приоритети?
“Парада поноса која је одржана данас на улицама Београда прошла је без инцидената, будући да је по први пут у историји на улицама било више учесника него полиције. Србија и Београд данас су послали поруку да се овде поштују људска права и толеранција, поручили су данас министри Бранко Ружић и Зоран Ђорђевић и градоначелник Београда Зоран Радојичић”, објавише медији у недељу.
Зашто је битно да се зна нечије сексуално опредељење?! Ако си на месту, никога не угрожаваш, радиш и живиш поштено, кога брига да ли волиш жене, мушкарце, или никога. Шта значи да се и ове године истога дана одржавају “Парада” и сабор, случајност?! Можда. Већ годинама “шетња” има више медијске пажње од Вуковог сабора, што због садржаја, што, раније због хулигана који су, иначе, одједном “одлучили” да мирују. Можда да се на Сабору побију публика и глумци, навали народ на беседника, настане велики скандал и ето вести занимљиве “медијима”, ето материјала за портале, а можда “падне” и нека насловна страна, па и најава у Дневнику 2. Иначе, колико вас је негде видело, или прочитало да је истога дана одржана и шетња у Шапцу, “Дан поноса породице”? Тамо су ходали родитељи са бебама у колицима и малом децом, али она није привукла пажњу, само ретки портали су то забележили.
Иначе, овогодишњи сабор јесте био посећен, али ни приближно као лањски. Овај јубиларни 85, а онај 84, али се сјатио народ. Као да је прошле године пробуђен дух саборовања, окупљања, сједињавања око Вуковог дела, али је у међувремену некако нагло спласнуо па, иако је дан било идеалан, није баш било гужви, онолико аутобуса, ђака…Требало би утврдити узрок(е) па се постарати да се тај пламен саборовања поново упали, да сви похрле у Тршић тога дана. Да ли је до програма, или има везе са беседником?
Било би, бар тако мислим, лепо да догодине Вуков сабор буде на ТВ екранима, да се по Београду ЛГБТ популација шета неког другог дана, па да министри онда могу да буду на оба места, један викенд на саборишту, други испод застава дугиних боја. Неће ваљда та ЕУ замерити што се сећамо Вука, своје културе корена и традиције?
Него, знате ли да је 15. септембра била стогодишњица почетка пробоја Солунског фронта? Нисте нигде прочитали, можда зато што није ни обележено. Упс, јесте помоћник градоначелника Београда Андреја Младеновић положио венац на споменик Незнаном јунаку на Авали. Ваљда је за такав јубилеј то доста. Благо нама. Нешто мислим, да ми данашњи треба да пробијемо Солунски фронт… ма још би постојао.
Т.М.С
ПРОЧИТАЈТЕ И…
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
