
“БЕСМРТНИ БАТАЉОН”, НОВИ РОМАН НЕНАДА МИЛКИЋА – Завршница трилогије о јунацима с Кошара
“Бесмртни батаљон” Ненада Милкића, писца из Малог Зворника, последњи део трилогије “Ми смо бранили Кошаре”, изашао је из штампе пре неколико дана, у издању Издавачког предузећа “Панонија”
Привучена јединственом причом о догађајима са југословенско-албанске границе у време НАТО агресије на СРЈ 1999. године, ова кућа затражила је од Милкића права да објави целу трилогију коју ће представити на свом штанду на овогодишњем Сајму књига у Београду
За разлику од прва два дела, “Батаљон” је написан у првом лицу, из угла граничара, учесника битке за Кошаре, за коју би се слободно могло рећи да је одлучила судбину копнене офанзиве којом су терористи такозване ОВК и албанске регуларне војске, уз подршку НАТО специјалаца, покушали да се пробију у Метохију чиме би осигурали пад Србије. Он, неколико година по завршетку рата, говори о ономе што је доживео и преживео у паклу Кошара.
– Реч је о, да га тако назовем, универзалном граничару кроз којег сам описао све приче до којих сам дошао током вишегодишњег истраживања о догађајима и току битке на Кошарама. “Батаљон” је последњи камен у зиду подигнутом против заборава. Након утисака првих читалаца, сигуран сам да ће та борба бити успешна и да јунаци са границе никада неће бити заборављени, као ни заиста злочиначки покушај копнене инвазије на нашу земљу – каже Милкић.
У прва два дела трилогије, “Последња стража” и “Зов карауле”, читаоци прате истините догађаје, причу мајке која је изгубила сина у терористичком нападу на граничну патролу Војске Југославије у јесен 1998. године, и почетак копнене агресије на СРЈ наредног пролећа.
– Свака књига за себе, као и цела трилогија, представља својеврсни омаж, пре свега, страдалим херојима, онима који су своје младе животе дали за одбрану земље, али и свих нас, што се често заборавља. Ако их ми, њихови савременици, не запамтимо, ко ће? Ако сада не причамо о њима, када ћемо? Зар треба чекати да прође век, као што је малтене прошао док смо се сетили да причамо о јунацима Великог рата? Мислим да не треба и зато сам написао ову трилогију – каже аутор.
Милкић каже да је велики пут пређен током рада на трокњижју, али да тада о тешкоћама није размишљао, прикупљао је приче, писао, а онда је уследило више од 30 промоција широм Србије, Црне Горе и РС. Похвале добијене и од породица палих јунака не потискују, међутим, горчину коју је упио током петогодишњег рада.
– Питање које се провлачи кроз сваку причу једноставно је изрећи, али је тешко на њега одговорити – да ли је све морало баш тако? Када се сетим лица свих мајки, сестара, деце, када видим празне собе, а пуна гробља, када видим неке незаслужене ордене и Кошаре изван Србије, видим и одговор на питање колико је тешко било све ово урадити. Сигуран сам да то, ипак, није теже од онога што нас чека јер се сада не сме стати, борба против заборава није завршена. Мој мотив је био да искажем захвалност свима онима који се тог крвавог пролећа нису повукли ни пред бројнијим непријатељем, ни под касетним бомбама јер да тамо тада није било њих тако одлучних и храбрих, не би сада било ни нас овде. Они су спречили слом, а ми им се нисмо одужили – каже Милкић додајући да се нада да је својим књигама заинтересовао јавност за хероје са Кошара.
Међутим, каже, од тога да се пре неколико година није ни знало за Кошаре, данас се дошло до тога да се прича свашта. Зато се повремено преувеличавају неки догађаји, ствара се лажна слика и шири се тако искривљена.
– Најгоре је то што она за генерације после нас неће бити лаж, већ чињеница, а ко зна колико смо таквих искривљених чињеница до сада створили у нашој историји. Не смета ми што се о Кошарама прича, већ што се говори свашта. Тако се не стварају легенде, већ се девалвира оно што вреди истицати као пример – наглашава Милкић.
Нове књиге
Последња промоција “Зова карауле” биће одржана у уторак у Чачку, а прва последњег дела трилогије крајем месеца у Руми. Ускоро ће се у штампи наћи и треће, допуњено издање првог Милкићевог романа “Зовем се Дуња”, а у току је прикупљање материјала и за две нове књиге, већ према навици, о темама о којима се у Србији не прича.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
У МУЗЕЈУ ЈАДРА – Отворена изложба о пробоју Солунског фронта
У МАЛОМ ЗВОРНИКУ ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН “ЗОВ КАРАУЛЕ” – Хероје краси скромност
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″