НА САБОРИШТУ У ТРШИЋУ – Завршен 85. Вуков сабор
У Тршићу је данас одржана завршна свечаност 85. Вуковог сабора, који се овај пут одвијао под слоганом „Очувајмо језик, сачувајмо земљу“. Мешовити хор лозничке Гимназије „Вук Караџић“ и група певача КУД „Караџић“ извели су Мокрањчеву „Химну Вуку“, а поздравне речи посетиоцима, представницима Владе Србије, дипломатама и поштоваоцима Вуковог дела и најстарије културне манифестације у Србију упутио је градоначелник Лознице Видоје Петровић
– Вуков сабор у Тршићу 85 година непрекидно спаја нашу прошлост са садашњошћу, и нас са Европом и светом. Вуков сабор је својеврсна духовна моба не само људи из Јадра, Вуковог завичаја, већ и из целе Србије и свег српства, позив на заједнички рад не само онима који се тренутно о српском језику брину и старају, него и онима који тек стасавају, будућим следбеницима Вуковог дела – рекао је градоначелник Петровић.
Он је истакао да је и сам Вук био следбеник, следећи пут Светог Саве, односно „ пут у вечност“, подсетивши да је први Вуков сабор одржан у недељу, 17. септембра 1933. године када је епископ Јосиф најпре освештао Вукову кућу коју је Тршићанима свечано предао на употребу професор Љубомир Павловић, председник Одбора Вуковог сабора.
– Кућу је у име мештана примио кмет Милутин Лазић који је обећао „да Вуково огњиште прима на чување са побожношћу и поштовањем за нараштај“. Памте се и речи саборског беседника доктора Волмана који је цитирао Јана Колара: „Некада више значи једна чобанска кућица него сви логори славних војсковођа“. Дубоки смисао ових порука о чувању Вуковог дома ми који живимо у Јадру ваљано смо разумели, као и наша држава. Чувајући језик, како гласи овогодишња саборска порука, сачуваћемо своју државу. Брига о језику једнака је бризи о народу – поручио је Петровић.
Саборску беседу одржао је професор др Вељко Брборић, редовни професор на Филолошком факултету у Београду.
– Организатори и домаћини 85. Вуковог сабора учинили су ми изузетну част када су ме позвали да будем овогодишњи саборски беседник. За професора који три деценије ради на најстаријој катедри за српски језик у Србији, на Филолошком факултету у Београду, нема и не може бити веће части него говорити на тршићком саборишу о творцу српског књижевног језика, о непоновљивом Вуку, о великом прегаоцу, страдалнику и жртвенику, победнику и хероју, који је српско национално обележје – казао је професор Брборић.
Још је нагласио да сваки народ има своје великане, препородитеље и незаобилазне појединце, али да је мало народа који су имали такву људску громаду као што је био Вук.
– Нико не спори да је Вук, уз Светог Саву и Његоша, најзначајнија личност српске културе и историје, оне коју су касније оснажили Тесла и Миланковић, Цвијић и Дучић, Андрић, Црњански и Селимовић, значајни умови и понос Србије. Вук је од полуписменог пастира из Тршића стигао до почасног доктора универзитета, постао члан неколико престижних европских академија, научних друштава Европе, био је окићен златним медаљама и другим ордењима најзначајнијих културних институција тадашње Европе – рекао је беседник поручивши да се данас више него икада морамо борити да сачувамо језик и благо које је иза себе оставио великан из Јадра.
Публика је потом на отвореној сцени саборишта видела позоришну представу „Српски рјечник“ редитеља Дарка Камарита, за коју је сценарио написала Сташа Петровић, Лозничанка и бивша чланица позоришта КУД „Караџић“. У представи су играли Игор Ђорђевић, Милан Цаци Михаиловић, Александар Срећковић Кубура, Лепомир Иковић, Тихомир Арсић, Горица Поповић, Данило Лончаревић, Владан Михаиловић и Ненад Ћирић.
Организатор манифестације је Центар за културу „Вук Караџић“ уз подршку града Лознице и Вукове задужбине из Београда.
С.П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
УСКОРО НА ШАЛТЕРИМА ГРАДСКЕ УПРАВЕ – Електронско плаћање
ПОКРЕНИ ТОЧАК ЗДРАВЉА – На два точка до Тршића
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
