НАШИ СМО – Наставник
Наставник биологије из Косовске Каменице Богољуб Милошевић објавио је на друштвеним мрежама писану изјаву у којој тврди да не жели да иде на митинг председника Александра Вучића у Косовској Митровици, јер не подржава његову политику.
Милошевић је касније новинарима објаснио да је изјаву саставио на захтев директорке школе која је од свих запослених тражила да се упишу за одлазак на митинг у Косовску Митровицу или да напишу изјаву зашто то не желе.
Милошевић, како је рекао, не очекује било какве санкције, мада тврди да многе његове колеге због страха од последица иду на митинг и то схватају као део радне обавезе.
Тврди и да се људима на Косову управља као да су марионете и да он то више неће да трпи.
“Изашао сам са овим у јавност и свестан сам да су могуће последице, али једноставно је доста и нека схвате – ако Вучић зна да његови сарадници притискају овако народ и изнуђују подршку, онда је то срамота. А ако не зна, онда боље да се упозна са ситуацијом и да види каквим је људима окружен и шта ти људи раде у његово име”, поручио је Милошевић.
Не знам ко је наставник Милошевић, нити каква су његова политичка убеђења, нити ме то интересује. Делује као пристојан човек, решен да одбрани своје достојанство и право избора, да ли ће да иде или не иде на политички митинг на којем неће чути оно што представља и његова уверења.
Из Косовске Каменице нема нових информација, а ни из кабинета председника Вучића. Нема ни из надлежног министарства просвете које би требало да се одреди према овом случају и насилничком понашању директорке. Наравно, било би добро када би председник узео у јавну заштиту наставника и тиме показао да поштује људска права и демократију као и да нико не сме у његово име да застрашује грађане. Он би тиме послао поруку и свим другим грађанима да не морају да попуњавају седишта у аутобусима нити на трибинама, ако то не желе, без обзира на то да ли га подржавају или не. Поготову када се то дешава у радно време, што, наравно, представља тежи дисциплински прекршај и угрожава функционисање целог јавног сектора тог дана.
Бојим се да то није реално очекивање јер замислите какве би то последице имало – почиње митинг, а не зна се колико ће народа бити и замислите тај народ којем је остављено на вољу да иде или да не иде. Нешто ме данас мрзи да климам преко пола Србије, а ни сендвичи ми се не свиђају. Остаћу код куће уз ТВ. Или, Супер, данас шеф неће бити на послу, живео митинг!
Можете мислити, хале и тргови полупразни, а присталице се од својих кућа ишчуђавају што је тако мали одзив. Скоро па као опозиционе присталице на изборни дан. Зато искусни политичари такве ствари не остављају народу на вољу. Има да се дође, да се покаже снага и има да се докаже сваки одбор појединачно колико је привржен вођи.
Добро, ајде да разумемо када је то у кругу породице, али како да разумемо оне који иду, а не желе, па се после вајкају по целом граду како су морали. И онда се спрдају препричавајући догађаје из аутобуса или како се ко држао на митингу. То, за сваки случај, да имају спремну ситуацију за после, кад затреба.
То ми је одвратно, а још ми је одвратније што ће такве они који дођу да прихвате као најрођеније. Не причам напамет, тај филм смо већ гледали два-три пута. И увек упали. И све док је таквих “присталица”, биће и популистичких вођа.
Зато је мени са митинга на Косову господин Милошевић био најинтересантнији детаљ. Све остало било је у границама очекиваног. Од говора председника до блокаде на путу за село Бање. Шта сте ви очекивали? Да се председник изјасни пре на митингу него у Скупштини, или да косовски Албанци искулирају ову посету. Па имају и они свој народ који треба умирити.
За сваки случај, ако сам неког довела у недоумицу око господина Милошевића, мислила сам на Богољуба не на Слободана. Овом другом је прошло време, овом првом ваљда долази. Ако су ђаци правилно схватили поруку свог наставника – ако нису, бар је покушао.
Зорица Вишњић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
