САД ФИРМАМА ФАЛЕ РАДНИЦИ  – Сви одоше у Немачку

САД ФИРМАМА ФАЛЕ РАДНИЦИ  – Сви одоше у Немачку

Недостатак радне снаге све озбиљније мучи неке послодавце који траже раднике, али је њима примаљивији одлазак у иностранству за далеко већу зараду. Забринут сам шта ће бити, несигурност је све већа, не знаш када ће ко да оде, један чека да га позову из Русије, други предао захтев за Немачку, врло је тешко радити у таквим условима, каже Мирослав Мићић из фирме “РУ-АЛ”

Од уторка на портирници пилане у Малом Зворнику стоји велики натпис “Тражимо раднике” и број телефона на који се заинтересовани могу јавити. Истакао га је Мирослав Мићић, заступник фирме “РУ-АЛ”, која се бави резањем и обрадом дрвета, пошто овој пилани недостаје радна снага и који каже да је то “велики и све озбиљнији  проблем”.

У жељи за добром зарадом све више је оних који одлазе у иностранство па је налажење нове, али и задржавање постојеће радне снаге све теже. Мићић каже да је овај проблем све већи у малозворничкој општини и да многе његове колеге муче исту муку.

– Дошло је, изгледа, време да је тешко наћи не само доброг, него било каквог радника. Још пре годину дана сам био на бироу рада у Малом Зворнику и тражио раднике. Објаснио сам да могу то бити и људи без искуства и да ћемо их ми обучити, али су послали само једног радника који је отишао после три дана. Овде су потребни брентисти, људи на резању трупаца, руковању моторном тестером, паковању и слично. Тренутно је овде 11 запослених, а комотно бих могао да примим још седам, осам радника. Обим посла је много већи него што можемо сад да остваримо пошто немамо радне снаге. За сада су отишла четири радника, а знам пилану из које их је отишло више од десет. Све домаће фирме имају сличне проблеме, дошло је време да тражимо раднике и не знамо како да их нађемо – објашњава ситуацију Мићић.

Према његовим речима у фирми  од првог дана њеног постојања  плата,  није каснила ни дан, исплаћују се све обавезе, “да би привукли раднике плате нису минималац него су сви радници пријављени на 30 хиљада динара”, а  имају, каже, и редован, врло квалитетан топли оброк. Међутим, када чују да неко тражи радника у Немачкој, Швајцарској, Аустрији, људи одоше.

– Неколико радника отишло је одавде у иностранство, раде молерај, на грађевини, иду да раде за хиљаду, хиљаду и по евра. Забринут сам шта ће бити даље, несигурност је све већа, не знаш када ће ко да оде, један чека да га позову из Русије, други предао захтев за Немачку, врло је незгодно радити у таквим условима. Не знам шта је решење. Уколико бисмо ушли у трку да дижемо плате како да опстанемо, тада можемо само да закључамо капију. Ово је стварно велики проблем  и чини се да ће бити све већи – каже забринуто он и додаје да је скоро прочитао да само Немачка тражи око пет хиљада возача камиона и аутобуса.

Исти проблем има и фирма Милована Самарџића “САМ комерц” из Малог Зворника која  се бави прерадом дрвета. Има око 30-40 радника и каже да је велики одлазак радне снаге у Немачку, Словачку, а ништа се не ради да људи остану овде.

– Највише ми недостају радници за послове у шуми и у пилани на преради дрвета. У последњих месец дана у Немачку је отишло њих осам. Одлазе, иако су уредно пријављени. Ова ситуација може се решити уколико се укључи држава и ону помоћ, односно олакшице које даје страним инвеститорима и новац по радном месту дају нашим људима који желе овде да послују као и да смањи намете на зараде. Одлазак радника сигурно негативно утиче на пословање јер не могу  да испуним уговорене рокове – каже Самарџић.

Према писању медија, како тврде у удружењима послодаваца и агенцијама за запошљавање, тренутно Србији највише недостају грађевински радници, заваривачи, бравари, аутомеханичари, возачи, конобари, пекари, месари, али и веб дизајнери и програмери свих језика. Ускоро ће највећи проблем бити са великим недостатком нискоквалификоване радне снаге која ће морати да се увози, а узрок зашто је недовољно одређених  радника су мале зараде, односно незадовољство примањима, одлазак на рад у иностранство и све старије становништва.

Уколико се по јутру дан познаје ово је изгледа најава да долазе дани када ће “пожелети Србија радника, ал’ радника нигде бити неће”. Или бар неће бити одређених занимања, пре свих занатлијских, која су, да би држава, односно њена привреда функционисала,  важна као и она која траже високо образовање. Иначе, ако постоји могућност одласка и треба се одлучити, остати за плату од 300 или отићи у иностранство за 1.000 евра, избор и није тако тежак, зар не?

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

БРЗИ ПУТ ЛОЗНИЦА-ШАБАЦ – Радови од наредне године

О ЈАДАРИТУ И „РИО ТИНТУ“ – Отварање рудника велика шанса за целу Србију

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )