ПОРАСТ САМОУБИСТАВА У СРБИЈИ – Када живот постане терет

Од почетка године у Србији се десила серија самоубистава (суицида) а међу онима који су дигли руку на себе су и млади за које њихови најближи тврде да за тај чин нису постојали разлози нити  икакви знаци да ће то учинити. Недавно објављени подаци показују да је проценат самоубистава у нашој земљи већи од просека Европске уније

Иако често чујемо изреку да живот сам по себи не треба анализирати, већ да га треба живети, самоубиство указује на сву сложеност људске природе и на танку линију између живота и смрти. У људској природи, осим нагона за животом, постоји и нагон са самоуништењем а од намере да себи  одузмемо живот па до њене реализације постоји сложена путања чији исход зависи од унутрашње борбе личности између мотива за животом и за самоуништењем, али и од бројних других карактеристика личности, затим, од бројних социјалних и психолошких момената, као и од различитих фактора који се често не могу довољно контролисати. Према речима др  Живке Мићановић Цвејић, психолошкиње лозничке Опште болнице, самоубиство је често табу и о овој теми владају бројне контроверзе, почевши од тога да је то чин управљен против Бога, до тога да је то ултимативни израз људске воље човека који пркоси смрти као биолошком процесу и чин смрти ставља под властиту контролу.

Тешке унутрашње борбе

–  Говори се о дуалитету у људској природи, о честој унутрашњој борби између жеље да се живи и жеље да се не живи. Затим, о великом броју различитих околности, као покретача на самоубиство, као рецимо, потреба да се оде из неиздрживих околности у нашој тренутној животној ситуацији,  да се побегне из околности које су нам изузетно непријатне, да се прекине психичка патња, потреба да укажемо околини на сву тежину нашег живота. Поједностављено речено, особа у ствари жели да живи, али не жели више да живи овакав живот какав има сада и не успева да изнађе начин да свој тренутни живот промени на боље. У таквим околностима стручна подршка је добродошла, да би се појединцима који имају идеје о самоубиству услед животних проблема, указало на одређена решења и како би се јачали потенцијали у њиховој личности – каже наша саговорница.

Она истиче да лаичка јавност углавном повезује самоубиство искључиво са депресивношћу али да у стварности није тако. Међу особама које су починиле самоубиство или су имале такве покушаје, често се могу срести, осим депресије, и тзв. поремећаји личности, различите врсте психоза, затим тзв. психооргански синдроми. Такође, томе су склоне и особе које су биле изложене хроничним накупљеним стресовима, или имају неки интензивни акутни стрес или су биле изложене траумама различите врсте. Повремено се покушаји самоубистава догађају и као импулсивни, непромишљени поступци, код исхитрених особа, у нараслим ситуацијама осујећења, услед слабих кочница у личности и немогућности да каналишу интензивна осећања. Употреба алкохола или наркотика, такође може појачавати суицидалне пориве.

На основу светских статистичких података запажа се снижавање доње старосне границе када је у питању веза између младих особа и самоубиства. Млади су  популација која се налази пред бројним развојним задацима, пред притисцима и изазовима садашњег тренутка, пред бројним емоционалним променама типичним за развојни период.

Сваку најаву самоубиства треба схватити озбиљно

– Код младих људи треба радити на превенцији, добро је од самог старта да постоји негован однос поверења између родитеља и детета. На тај начин, дете се може поверити родитељу уколико има самоубилачке фантазије и идеје, било какву врсту психичких потешкоћа. Све оно што родитељи чине на јачању самопоуздања детета, може бити добар превентивни фактор. Погрешно је детету давати инструкције типа „тргни се“ или се подсмевати изреченој психичкој патњи детета, или покушавати скретати пажњу са те теме. Проблему треба приступити трезвено, не игнорисати и не умањивати значај ситуације, јер у дететовим очима та патња има горући карактер. Јачању психолошке стабилности особе, помажу добре породичне и пријатељске везе. Лакше превладавамо бројне изазове и кризе ако имамо стабилну емоционалну базу и добру емоционалну повезаност са најближим окружењем, уколико имамо однегован систем уверења нпр. религиозне или моралне, филозофске природе, у којима се афирмише вредност живота. У стањима када имамо психолошки проблем, који надраста наше могућности прилагођавања треба потражити професионалну помоћ – наглашава Мићановић Цвејићева.

Како каже, особа која се одлучила на самоубиство повлачи се у себе, умањује своје активности и почиње да се присећа промашаја или подбачаја из свог живота. Све више проналази у себи осећај кривице и самооптуживања а пажњу усмерава на сопствене грешке, заборавивши на успехе. Уколико постоји  акутни стрес или проблем у њеном животу, почиње да га опажа као нерешив, мишљење постаје круто, није у стању да проблем сагледа из различитих углова. У наредној фази, почиње да се ствара појачана агресивност, али агресивност која није усмерена према нашој околини, већ ка унутра, према себи. У следећој етапи, особа развија тзв. фантазије о суициду, размишља о себи као о покојнику, замишља конкретне начине на који се самоубиство може починити и почиње да гради планове о техникама и начинима за реализацију својих фантазија.

– Забрињава  чињеница да стручну помоћ  не потраже све особе које имају неку врсту психолошког поремећаја. То се дешава делом, због нашег менталитета, карактеристика социјалне средине,  стигме и својеврсног социјалног обележавања особа које имају неку врсту психолошког поремећаја. Особа може страховати да ће бити одбачена, или схваћена као мање вредна. Разлози нетражења психолошке помоћи леже и у самој природи поремећеног психичког стања, поједине особе имају мањак објективности и мањак увида у своје тренутно оштећено психичко функционисање – каже она.

Како каже, чин самоубиства је слагалица сачињена од различитих делова, и тек анализом сваког конкретног случаја, можемо разумети путању која почиње од жеље за гашењем сопственог живота а завршава се покушајем или чином самоубиства. Сваком случају се мора приступити индивидуализовано, а свако изражавање жеље за самоубиством код појединца мора се озбиљно схватити.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

Безбедни на интернету (2) – ИЗГРАДИТИ ОДНОС ПОВЕРЕЊА

СПОРТ ЗДРАВЉЕ ЧУВА (3) – Одмалена заволети спорт

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″