ФРИСО ХИЛХОРСТ, ХОЛАНЂАНИН КОЈИ ВОЛИ ЛОЗНИЦУ – Главни град графита Србије (ВИДЕО)

Холанђанин Фрисо Хилхорст заволео је Лозницу толико да је у Вуковом завичају у последње три године боравио десетак пута, а како је професионални сликар графита и мурала, врло радо осликава и лозничке зидове који му се много допадају

Код куће све је тако равно, а земља је испод нивоа мора, сасвим је другачије него у Србији, у Лозници, али Фрисо Хилхорст (36), холандски ликовни уметник, каже да је овде и време лепше него у Холандији, иако је мало превруће последњих дана. Од свих градова Србије он је баш Лозницу изабрао за српску базу своје “Верф бригаде”, односно сликарске, ликовне бригаде, како се зове радионица коју у холандском Велпу, близу Арнема, води са још једним колегом. За последње три године Фрисо је у Лозници био десетак пута, више и не броји, а овог лета први пут су он и супруга у наш крај дошли са бебом у колима.

– Није Лозница тако мали град, овде долазимо на одмор, и моји рођаци такође. Кренуло је тако што смо посетили Тршић, упознали једног дечка у кафићу, разговарали и онда смо дошли поново и поново, упознали нове људе, стекли пријатеље. Овде се сви пријатељски опходе и сви су спремни да помогну. Тако смо наставили да долазимо, а ја сам погледао около и рекао – “Ох, могао бих овде нешто насликати”. Свиђају ми се зидови овде, могло би их се доста осликати и мислим да бисмо могли Лозницу начинити главним градом Србије у графитима – прича Фрисо и додаје да је овде врло лако успоставити контакт са људима па је тако упознао и оне који су му омогућили да неке зидове улепша.

Хилхорст је професионални уметник и са колегом у Холандији осликава зидове, велике и мале мурале по наруџбини, али често и бесплатно. Тако за живот ради оно што воли, а такав посао је најбољи. Како каже, људи наруче шта би желели да им се наслика на зиду, понекад портрет, понекад апстрактну слику, Фрисо скицира како би то изгледало и падне договор. У Србији, међутим, не ради за новац, већ из љубави. Одмор проводи радећи, сликајући, али то је оно што га испуњава.

– Неки људи иду на одмор да би седели на плажи, и то је лепо, али ја волим да будем у контакту с људима. Јесте сликање посао, али га волим и уз то упознајем људе и то ми се допада. У Србији ми се највише свиђа, да ли смем да кажем – ракија? – смеје се. – Људи који су опуштени и увек се пријатељски понашају. Србија ми се много свиђа. У Холандији је све препуно стреса. Све мора бити по плану и на време. Овде може много опуштеније да се иде. Овде нема превише туриста из иностранства па, ипак, човек може бити свој и уживати у животу. У Барселони, на пример, свако хоће нешто од тебе јер види да ниси оданде – објашњава Фрисо како види наш град, али и земљу.

Не само што често долази у Лозницу, него и својим пријатељима и родбини препоручује да је посете, али да погледају и остале делове Србије. Људи се у Холандији често изненаде када чују куда се на пут спремају и питају их да ли је безбедно.

– Мој одговор је да је овде безбедније него на другим местима. Осећам се много безбедније него, на пример, у Паризу или Барселони. Нико не мари, можеш слободно да се крећеш, погледаш шта хоћеш, а земља је лепа. Лепи су и Београд, Ниш, Нови Сад, посетили смо Ваљево, такође леп град, тако да препоручујем долазак у Србију, а посебно у Лозницу – каже Хилхорст.

Фрисо се графитима бави од 1999, а почео је као “илегалац”. Као и већина других и он је најпре исписивао слова, али илегалан рад био је мучан и показало се да је много боље радити без страха од полиције. Када се ради легално, ту су и светло и време за рад па графити изгледају неупоредиво боље. Графити и мурали обично су знатно већи од сликарског платна па је потребно значајно умеће да би слика на крају изгледала добро.

– Јесте теже радити на великом зиду, али постоје трикови како олакшати себи. Користи се координатна мрежа, припреми се скица. Када сам први пут радио на великом зиду, запитао сам се како ћу то урадити, али када сам завршио помислио сам – “Охо, могу и веће”. Ако је слика баш велика, мораш веровати свом цртању и надати се да нећеш ништа промашити и да ће све бити добро. Тако је сваки пут досад и било. То је као када добијеш поклон па га отвориш, тако изгледа када завршиш слику и удаљиш се да је први пут завршену погледаш. Најлепши осећај на свету – прича Фрисо додајући – Ако је све у реду.

Спреј је за ову врсту сликарске технике “оружје по избору”, а користе се и четке и све друго што се може употребити. Ипак, спреј је за велике зидове много “комфорнији”, а омогућава да се остваре различити ефекти, извуку оштре линије, али и осенчење. Како ће линије изгледати, зависи од “капице” на врху спреја, а Фрисо носи кутију са мноштвом различитих од оних за јако прецизно сликање до других које боцу спреја могу испразнити за секунду. Користи посебне спрејове за зидно сликање, а каже да многи обично почињу користећи ауто-лакове, али да је то скупље и да се не може добро радити.

Како постати графитер

–  Ако имаш спреј и “капице” можеш да радиш графите и то је лакши део, али да би био добар у томе, мораш доста радити. Као у спорту, мораш много да вежбаш и што више радиш, то бољи постајеш, а треба и да гледаш шта други раде, да се срећеш са доста људи који то раде и онда, евентуално, после неколико година можеш постати добар. Често када неко први пут нешто наслика, људи му кажу да је талентован. неки заиста јесу, неки нису, али чак и ако ниси, уколико ти се то свиђа, треба да узеш спреј у руке и пробаш јер желиш и треба да се забавиш, а овај рад доноси доста забаве – каже Фрисо.

Н. Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ – ПРОФЕСОР И ШИХАН – Самурај живи у Лозници

АЛЕКСАНДАР ТУРСУНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ – За седам месеци опловио двадесет држава

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО (испод реклама)

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″