МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” – Кад је чиста, природа је лепша

МЕЂУНАРОДНИ ЕКОЛОШКИ КАМП “У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” – Кад је чиста, природа је лепша

Волонтери из неколико европских земаља до четвртка ће чистити и уређивати делове Тршића, а већ сада кажу да ће из Србије понети најлепше успомене

Дванаест младих из Немачке, Грчке, Русије, Холандије, Шпаније, Турске и Србије учествује у овогодишњем, другом еколошком кампу “У потрази за азбуком” који финансирају Министарство омладине и спорта, лозничка Канцеларија за младе (КЗМ) и Млади истраживачи Србије, а спроводи УГ “Светионик”. Подршку кампу пружила је и група лозничких привредника, а учесници су смештени у тршићком конаку “Чуваркућа”. Са учесницима кампа који долазе са стране ради и неколико младих волонтера из Лознице. Према речима Бојана Лучића, координатора КЗМ, учесници кампа очистиће неколико места у Тршићу која су неодговорни посетиоци претворили у дивље депоније, уклонити поломљено грање са такозване Вукове стазе од Тршића до Троноше и поставити неколико хранилица за дивљач и птице направљених од рециклираног дрвета.

– Тршић је права оаза недалеко од града и требало би да буде чист и лепо уређен не само због свог значаја у нашој култури, већ и како бисмо сви могли уживати у његовим природним лепотама. Ово су мали кораци, али су изузетно битни у поправљању свести о важности очувања животне средине. Морамо бити свесни да отпад који оставимо у природи није проблем само комуналног предузећа које треба да га уклони, већ пре свега наш, па тек онда других људи – подсећа Лучић.

Млади из разних земаља већином су први пут у Србији, у понедељак су почели да раде, а камп би требало да буде завршен у четвртак. Немица Гиза Балтрушат (26) дошла је из Минстера у којем је на мастер студијама педагогије, Србија јој се на први поглед допала, а како јој је отац пољопривредник, у Тршићу се осећа пријатно.

– Вратила сам се коренима, допада ми се да будем у природи, али сада живим у граду и то ми се, такође, свиђа. Камп је одличан, учесници су разноврсни, али се сјајно проводимо и јако сам заинтересована за то што радимо. Србија је прелепа земља, природа је дивна и потпуно другачија од Београда у којем смо Катарина, такође учесница кампа, и ја провеле један дан. Тај град има једну до друге уређену, цветну улицу и ону у којој су куће полусрушене, одваљених прозора. То је било шокантно за нас. Нисам вегетаријанка, али више волим поврће, а овде се једе превише меса. Ипак, рекла сам себи, то је друга земља, пробај и једи – прича Гиза.

Јурун ван Рафенхоршт (22) студент је лингвистике, учи и корејски језик, а занима га и нутриционизам. Кампови попут тршићког добро му дођу да упознаје различите земље, лане је био на Исланду и радио неке сличне послове као и сада.

– Ове године хтео сам да идем у неку од земаља “источне” Европе и бирајући између неколико кампова изабрао овај због прелепе природе и Вука Караџића – он је био лингвиста, ја сам лингвиста и ово ми је прилика и да научим нешто о српском језику. Иначе, градове не волим, волим село, оно што је традиционално, природу, а овде је има много. Долазим из равне Холандије и ако ми понудите да идем у планину – да, хоћу. Србија је лепа, а нарочито овај део – каже Јурун додајући да ће следеће године отићи у неку другу земљу јер жели што више да их упозна, али ће у Србију, вероватно, поново доћи једног дана на одмор јер му се много допада.

Из Каталоније, са обале Балеарског мора у корито Жеравије стигао је Бартомео Роћ (22) који после студија електротехнике у Барселони иде на мастер студије у Енглеску. У Тршићу вредно ради у шуми, а специјализоваће истраживање узрока пожара.

– Да, овде смо у шуми, а ја волим ватру и експлозије – смеје се Бартомео. – Колико видим, Срби су попут нас у Француској, Португалији, и, још увек, Шпанији. Слични смо, не видим велику разлику, осим ћирилице коју не читам, али сви говоре енглески па ми је лако да се уклопим у овој земљи. Претходна два пута био сам на камповима у Француској, а сада сам у Србији, зеленој земљи која ми се много допада. Волео бих поново да дођем – каже Роћ.

И да нема тих словенских црта лица, Иљу Бастејева (22), јединог Руса у кампу, не би било тешко препознати. Ко носи највеће и најтеже дрво? Наравно, Рус. И при том је насмејан. Иља је у Тршић стигао из Санкт Петербурга где је на мастер студијама међународних односа, али је, иначе, из Перма.

– Први пут сам у Србији, али већ две, три године сањам о томе да дођем. Имамо доста тога заједничког, волим вашу историју, културу, српски језик, браћа смо. Ми у Русији кажемо Русија, Србија – браћа заувек. Када сам јуче седео у кафани, имао сам утисак да сам се вратио кући после дугог путовања. Сви су били пријатни, свако је помало поразговарао са мном и осећао сам да сам део овог места и да се волимо. Није ми тешко да радим овде, то је поштен и добар рад, а овај камп је прилика да урадимо нешто што је корисно и важно – рекао је Иља за ЛН пре него што се вратио да понесе још тешких грана.

Еколошки камп у Тршићу део је програма “Млади су закон”, новчана вредност пројекта износи око 200 хиљада динара, али ослобађање природе од отпада, међусобно упознавање и стварање пријатељстава између младих из више земаља далеко је вредније и не може се исказати у новцу.

Н. Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ – ПРОФЕСОР И ШИХАН – Самурај живи у Лозници

У ЛЕПОТИ ТРШИЋА – Руска љубав крунисана браком

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )