НАШИ СМО – Бубрези

НАШИ СМО – Бубрези

Како је лепо бити глуп, баш те боли шта ти раде, ко те лаже, ко те краде, о, како је лепо бити глуп. Ово је пре три и по деценије певао Бора Чорба и, нажалост, стихови су и данас актуелни, можда више него те 1982. Само је техника заглупљивања усавршена и веома безобзирна. Нема одавно рукавица и увелико се, уз мирно гледање  у очи, продаје знате већ шта уместо бубрега.

Био сам на Текеришу, на обележавању 104. годишњице Церске битке, и питам се шта би они, који су пре једнога века стали на пут вишеструко јачој сили, рекли да могу да виде и чују  своје потомке. Није ме лако изнервирати, али, брате, све ово што слушам и гледам ми затеже нерве. Тера на помисао да су наши преци имали кичметину, образ и јасан став шта хоће, шта неће, а да нам се последњих деценија та кичма претворила у крхку гранчицу.

 Ми смо за проучавање како просто гутамо свако објашњење, сваку информацију, а да је готово нико, или тек малобројни, обради, сагледа па тек онда закључује. Ко ће да размишља, сећа се шта је било пре не деценију, или годину, неки месец, него дан. Исти људи данас вам говоре једно, а сутра нешто апсолутно друго и све пролази. Легнеш са уверењем да је нешто бело, кад устанеш, оно црно. Кажеш себи, то је то, схватио сам, кад сутра све обрнуто. Оно што је данас права одлука, прави избор, једино решење, сутра је недопустиво, најгоре могуће, погубно. Данас помислиш да си на правом путу, да си патриота прави, а сутра си, ако задржиш такав став, заблудела овчица, издајник, скренуо са правог пута. Од разграничења, подела, унутрашњих дијалога, потпорних зидова који се обрушавају, већих примања, митова, будућности наше деце, историјских одлука, споразума, договора, притисака, подршке, забрањених концерата због наводних песама, или изјава од пре више од две деценије, сталног потпиривања нетрпељивости између народа некадашње заједничке државе, пуца глава. Можда људи несвесно укључе одбрамбени механизам и пред огромном количином опречних информација, једноставно мозак ставе на “офф” и утеше себе оним “ко да мене неко нешто пита”. Људи са “мишљењем” и “ставом” има на фејсу где обитава гомила “револуционара”. Ту се помињу “уср… мотке” и слична помагала за решавање проблема, знају сви одговори, све “завере” и слично. Ето, изби “револуција” због сече стабала у Светога Саве, маса шокираних, љутих, али колико их  је стало пред неко стабло да спречи сечу, тражи објашњење, натера надлежне да му дођу пред ноге и објасне шта се и зашто ради? Тај фејс је место бенингних “револуција”, где се неки “изјуначе” и осете да су “овима рекли што нико не сме”. Често са лажних профила. Самозаваравање. Чујем човека неки дан, а прича о екологији, “не могу да кажем шта  није добро јер ће ми рећи да сам против”?! Да ли је нормално да смо сви за?! Шта је лоше нешто оправдано и аргументовано критиковати, или заслужено похвалити, рећи “попу поп, бобу боб”, куда то води, да виде како возач јури левом страном пута, а путници  ћуте да их не избаци напоље?! Кога брига.

Ето, сада ће  Задруга 2, ко ће  мислити о “колевци српства”, теме ће бити нека нова Кија, Слобо и сличне “звезде”. Пусти  Дечане, Грачаницу, српске енклаве, има ко мисли о томе. А ако буде тај референдум, укључиш ТВ  чујеш шта је исправно и гласаш. Ако буде боље, поносан си јер си добро “одлучио”, ако надрљамо ниси крив, тако ти рекли “они одозго”. Савест чиста, гледаш ријалити и љутиш се на све. На изборе не идеш, “политика те не занима”, али помињеш мајку сваком политичару, и од ових и од оних. Статисти смо у сопственом животу. Да су они с Текериша рекли не можемо против те силе, а јесте била голема, него чекали да други реше њихове судбине, и само псовали краља, цара и све редом, не би нас било. Или су знали где им је граница достојанства испод које неће ићи и истрајали.

Предуго сагињемо главу, увек орни да сплеткаримо, гунђамо,  а никако да се издигнемо изнад менталитета раје. Нико нама није крив, ни Америка, ни Енглеска, ни Јанко ни Марко, ни власт ни опозиција, криви смо сами што смо се предали лажући себе да “нас нико ништа не пита”. А и кад нас питају, или ћутимо, или аминујемо. Зато нам деценијама, сви редом, и продају оно уместо бубрега.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Танго

НАШИ СМО – Олуја

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )