ВЕЛИЧКО ЛУКИЋ КОЈИ ЈЕ ПРЕГРМЕО НАТО БОМБЕ – Због њих сам се разболео
Бомбардовање планине Гучево у пролеће 1999. преживео је Величко Лукић који каже да до тада никада није боловао, а сада има тумор штитне жлезде као и да је оставило је последице и по здравље других људи овога краја. Ливаду код дома месецима није могао косити моторном косачицом јер је делова пројектила било на све стране
Од НАТО бомбардовања прошле су скоро две деценије, а тачне последице тог чина агресије када је наша земља засута тонама разних пројектила још нису утврђене. Док неки попут неурохирурга др Данице Грујичић тврде да постоји веза између бомбардовања и пораста малигних обољења у Србији, други то негирају. Утврђивање чињеница о штетности осиромашеног уранијума на становништво Србије почеће крајем августа, или почетком септембра у Врању, изјавио је недавно председник Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања Дарко Лакетић.
Лозничанин Величко Лукић преживео је бомбардовање планине Гучево у пролеће 1999. године о коме, како каже, нико не прича, а “оставило је последице по његово и здравље других људи овога краја”. Каже да до тада никада није боловао, а сада има тумор штитне жлезде. Тог 14. априла пре 19 година он је све особље и део избеглица из Хрватске, који су боравили у Планинарском дому, послао одатле, а он са домаром остао у подруму. У једном тренутку је, прича, изашао да види шта се дешава напољу, а онда је грунуло.
– Успео сам само да кренем ка подруму када је грунуло, а ударни талас ме подигао од тла и бацио неких шест метара даље. Пао сам на нека врата и степенице. Експлозија је скинула кров са дома и новог објекта, поизбијала прозоре и закључана врата, угрувао сам се и повредио неколико ребара. Још две су тад пале у близини и свуда је летело камење и делови стабала. Био сам пребачен у болницу, али сам дошао на увиђај који су обавила војна лица, лознички јавни тужилац и стручњаци из Винче. Сећам се да је из земље вирио део ракете и да сам га извади. Тада је на мене повикао човек из Винче да бацим то и ништа не дирам. Сећам се да ливаду код дома нисам месецима могао да косим моторном косачицом јер је делова из пројектила било на све стране, неколико килограма тога сам сакупио. Речено ми је да ћу добити извештај са увиђаја, али то се никада није десило – сећа се и данас живо тог догађаја.
Тада је добио повишен шећер и здравље му је озбиљно нарушено. Лукић прича да није једини који трпи последице тих дана и онога што се догађало на Гучеву.
– Нико не помиње Гучево, а мени је пре пет година установљено да имам тумор штитне жлезде коју треба да оперишем и болест повезујем са том детонацијом. Од репетитора високог више од 40 метара и тешког неколико десетина тона остала је гомила крша, експлозија га је извалила из темеља, са бетонским постољем. Било је ту метала и каблова које је народ из Трбушнице касније односио. Од тих људи нико није жив, колико знам сви су добили канцере, али то немам “црно на бело”, нико није обелоданио, а верујем да је све повезано са бомбардовањем. На то ме подсетила иницијатива неурохирурга др Данице Грујичић да се утврди утицај бомбардовања на здравље људи јер она повезује пораст малигних обољења у Србији са НАТО агресијом. Неко сигурно зна чиме је гађано Гучево и било би добро да ова Комисија утврди шта је бачено овде, да сазнамо да ли је то био осиромашени уранијум, или нешто друго – каже Лукић уверен да му је НАТО узео здравље.
Т.М.С
ПРОЧИТАЈТЕ И…
БOЖИДAР ГAВРИЋ, ЧETИРИ ДEЦEНИJE У ВИСИНAMA – Из рингa нa димњaкe
МЛАДЕН БУРАЗЕРОВИЋ – ПРОФЕСОР И ШИХАН – Самурај живи у Лозници
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
