НАШИ СМО – Танго
Колико је пута до сада код нас, али и на светском нивоу, рокенрол доказао да је јачи од свих политичких покрета, да може оно што политичари неће или не желе да ураде, иако нас непрестано, што им је и у опису посла, убеђују у супротно, не бих да набрајам, али од Вудстока и деце цвећа, преко “Лајв ејда” и “YУ рок мисије”, до разних хуманитарних концерата и рокерског поклича “Мир, брате, мир!” с почетка деведесетих, али и касније – било је безброј.
Ова пракса пољуљана је пре пар дана када је Бајаги и “Инструкторима’ отказан концерт у Карловцу, планиран за “Дане пива”, почетком септембра. Забава је окована политиком и уместо пружања задовољства публици, на сто су бачене забране, зашто не рећи и параноичне мржње према свему што има везе са Србијом, овај пут под притиском бранитеља Хрватске, којима је засметао Бајага. Момчилу је отказано гостопримство, али то је само један одраз реалности и ситуације која дневно кључа између Србије и европске Хрватске. Као што рекох на почетку, рокенрол и рокери и у овој баљезгарији су успели да се издигну изнад муља. Бајага није много коментарисао потез “комшија”, његов менаџер је изјавио да концерт није ни био званично заказан, док су момци из хрватског бенда “Хладно пиво” храбро и достојанствено јавно одбили да буду замена једном од највећих поп-рок састава из времена бивше Југославије. Бајага је само поздравио потез “Хладног пива” и рекао да су то учинили “шмекерски и колегијално”, као и то да би у обрнутој ситуацији и он исто поступио. Свој коментар на овакав потез момци из “Хладног пива” изнели су кратко, уз Бајагину песму “Ово је Балкан”. Ко је није чуо, нека је послуша. Подсећам да су ова два бенда заједно наступала још 2012. године на “Гитаријади” у Зајечару, где нико није помињао националну или било коју другу врсту припадности учесника. Напротив, бенд “Хладно пиво” стекао је нове поклонике и тај број и данас расте, не само међу публиком у Србији већ и у региону, где се нормални људи добро разумеју и које музика још увек спаја и не мотивише за било каква ратовања. Дан после скандалозне одлуке организатора “Дана пива” у Карловцу, огласили су се и домаћини београдског “Бир феста” позвавши и Бајагу и “Хладно пиво” да наредне године заједно наступе на тој манифестацији.
Са друге стране, да све није тако црно, доказано је у Пули, где је Бајага певао у Пулској арени, само два дана после “отказа” за Карловац. Као да није иста држава, или је, можда, “отказ” и имао за циљ да “пољуља” први Бајагин концерт у Пули после три и по деценије успешне каријере. Концерт је отворио песмом “Римљани” (“И све је више варвара, а све је мање Римљана”), а Пуљани га дочекали буром аплауза.
Биће да је опет политика дубоко заглибила своје прсте а можда је све ово само наставак приче у фазону крилатице “за танго је потребно двоје”, настале још у америци педесетих година после објављивања забавне хит песме “Такес Тњо то Танго” (Пеарл Баилеy). Подсећам да је ту реченицу у априлу ове године у Скопљу изговорила хрватска председница Колинда Грабар Китаровић изјављујући да Хрватска “има испружену руку за дијалог” са Србијом и да ће наставити да се залаже за чланство свих држава југоисточне Европе у ЕУ. Она је тада коментарисала узавреле односе две државе настале након што је Хрватска прогласила српског министра обране Александра Вулина персоном нон грата, на шта је српска страна узвратила истом мером према хрватском министру обране Дамиру Крстичевићу. Чини се, лудилу никада краја, а свима нам је, као, исти циљ – мир и боравак у ЕУ. Танго ми одзвања последњих дана у глави више као каква ратна корачница а не као позив на плес. Одзвања и у изјави председника Србије да ће понудити решење за КиМ, ако буде пронађено, као и да ће се о том предлогу изјаснити народ и бити “врховни судија”. Рече Вучић “За танго је потребно двоје, не зависи све од нас, радићу сваки дан и борићу се сваки дан, да некакво компромисно решење пронађемо. Ако га пронађемо понудићу га народу, нека народ каже да ли жели или не и народ ће бити врховни судија’. Изгледа да нико ништа не може да реши без народа, али проблем је што неко игра коло, неко оро, неко валцер, а неко танго. Где ћемо ухватити заједнички корак, нико не зна. Чак је и рокенрол постао “непоуздан”.
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
