СУДБИНА СЕОСКИХ ДОМОВА КУЛТУРЕ – Улагати тамо где има смисла

СУДБИНА СЕОСКИХ ДОМОВА КУЛТУРЕ – Улагати тамо где има смисла

Подизани са великим салама како би се народ имао где окупљати и бавити културним активностима, домови културе у многим селима данас су напуштени, негде начети зубом времена, негде потпуно руинирани,  али има и оних које мештани користе у разне сврхе и који “живе”

Члана Градског већа задужен за месне заједнице Милан Веселиновић каже да  локална самоуправа настоји да сачува домове културе од пропадања, приоритет су они у којима има дешавања и где је улагање оправдано.

– Они домови културе који су у функцији, који имају садржај током године подржавамо, али таквих је мало. То су домови у Лешници, Јадранској Лешници, Липничком Шору, и још неким местима, а било је случајева да смо у неке такве објекте улагали, али они не само да нису стављани у функцију већ се  дешавало да са њих поскидају прозоре и врата које смо уградили. Понашамо се домаћински и трудимо да уложимо тамо где је има економске и друге оправданости, где ће домови бити коришћени. Боље је у некој МЗ урадити пут, средити канале нешто друго што ће свима користити  него уложити у заграду дома који ће бити празан. Тежимо да им се промени намена тамо где може и има смисла то урадити. Тако је у Козјаку дом постао место где се мештани баве спортом, у Брадићу су изразили жељу да од дома направе салу за разне свечаности, а у томе ће у томе им помоћи и дародавци из иностранства. Толико велики домови имали су смисла у време када је свако село имало културно-уметничко друштво, када су редовне биле приредбе и слични скупови, сада тога нема и треба се прилагодити новим приликама – објашњава Веселиновић.

Како каже, раније су у склопу тих објеката биле месне канцеларије, па се и због тога гледало да се домови одрже, ме|утим, пошто је све умрежено нема више потребе ни за толико тих канцеларија. Дешавало се да ти објекти буду и злоупотребљени и да их неки користе за своје приватне послове.

– Управо, ових дана са тим људима правимо уговоре о закупу и  плаћању комуналија.  Иначе, нама савети МЗ сугеришу шта им треба, али у њиховим плановима и програмима у последњих пар година ретко где сам видео да траже новац за дом, обично желе да се уради улица и слично – каже он.

Домови скултуре у сеоским срединама били су најкоришћенији седамдесетих година прошлога века, у време “Сусрета села”, такмичења певача аматера, игранки, гостовања позоришта. До њиховог пропадања последњих  деценија дошло је углавном због небриге мештана. Град је претходних година МЗ које су тражиле давао новац за њихову реконструкцију, али је то углавном било недовољно да се среде на дужи период.  У срединама где постоје културно-уметничка друштва и слични видови активности мештана, домови боље функционишу, у супротном их једе време и пропадају. Сигурно је да сеоски домови културе не могу функционисати као некада, али могли би бити искоришћени на други начин.  Било је већ примера да се велике сале користе за спортске активности, а могли би бити у њима отворени и мини погони, ем би били у функцији, ем би мештани, нарочито млади, имали где да раде и разлог за останак на селу.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

КРУПАЊСКО ”КУЛТУРНО ЛЕТО 2018” – ”Кербер” подсетио на светле дане рокенрола (ВИДЕО)

ТРИ МЕСЕЦА РАДОВА – Кур-салон све ближи старом сјају

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )