ГРОЗНИЦА ЗАПАДНОГ НИЛА – Најбоље је спречити убод
Од почетка године у нашој земљи пријављен је 41 случај оболевања од грознице западног Нила од којих су четири имала смртни исход. У Лозници није забележен ниједан случај оболевања од овог вируса
За вирус западног Нила епидемиолози кажу да је откривен још пре пола века и да се, пре свега због климатских промена, са афричког континента проширио на Блиски исток, делове Азије и Аустралије, централну и источну Европу и Медитеран. Пошто је сезонског карактера, везан је за живот комараца који су преносиоци, обољење је присутно од маја до октобра, а најзаступљеније је у другој половини јула и августа. Први случајеви ове болести регистровани су у нашој земљи пре осам година а две године касније, када је била прва епидемија, почиње њено редовно праћење и годишње извештавање. Од тада је регистровано 600 заражених овим вирусом а шездесеторо је умрло. Према речима др Дарка Тешмановића, начелника Службе поливалентне патронаже лозничког Дома здравља, у питању је векторска болест коју преноси било који комарац на нашој територији, инфекције се најчешће јављају у мочварним и шумским подручјима тако да их треба избегавати посебно ујутро и увече пошто је тада активност комараца највећа.
– Осамдесет одсто убодених особа од стране зараженог комарца нема никакве симптоме, то су углавном млађи и они са добрим имунитетом, 20 одсто има симптоме у виду благог вирусног обољења сличног грипу или прехлади, благо повишену температуру, главобољу, мање болове у мишићима и зглобовима, мучнину. Мировањем и узимањем довољно течности, симптоми нестају за два-три дана. У опасности су особе са оштећеним имунитетом, хроничним или другим обољењем, труднице са проблематичном трудноћом, старији од 65 година. Код инвазивног вида болести настаје оштећење мозга и може да наступи и смрт. Код тих пацијената и ако преживе, остају последице у виду депресије, оштећења памћења, поремећаја хода, мишића, сталне главобоље – истиче Тешмановић.
Да ли инфекција прелази у тежи облик болести може се препознати по упорним главобољама које не пролазе ни ако се узимају лекови, затим, мучнини, боловима у мишићима који се стално појачавају, долази до кочења врата, поремећаја свести, дезорјентације. Од тако оболелих 90 одсто преживљава, десет одсто се заврши са смртним исходом. Најтежи случајеви се лече у Клиници за инфективне и тропске болести у Београду где је из лозничке болнице 2016. године упућен пацијент који је имао управо најтежи облик болести.
– Не треба дизати панику јер ће комараца увек бити, али треба предузети мере заштите да до убода не дође. Дакле, неопходно је организовано запрашивање комараца, избегавање мочварног и шумског подручја посебно у јутрањим и вечерњим сатима, коришћење заштитних препарата који одбијају инсекте, постављати мрежице на прозорима, климатизовати просторије, у двориштима треба уклонити изворе стајаће воде које су погодно тло за развијање ларви комараца – напомиње Тешмановић.
Дакле, најбоља одбрана је превентива за коју је, између осталих, како каже Тешмановић, задужен и Завод за биоциде и медицинску екологију. Посао Завода је да проучава комарце и кретање дивљих птица које су преносиоци ових вируса на сисаре као што су коњи, и да прати у којим областима има заражених инсеката како би се на време предузеле одговарајуће мере.
В. М.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
