ДРУГО СЛИКАРСКО САБОРОВАЊЕ НА ГУЧЕВУ – Природа пренета на платно (ВИДЕО)
Друго ликовно саборовање у ”Гучевским вајатима” окупило је сликаре из Србије и Републике Српске који ће се потрудити да за пет дана рада оставе бар петнаестак слика у фундусу зачетом прошлог лета. Владимир Матић, власник ”Вајата”, задовољан је радом искусних уметника, а Драган Благојевић, руководилац саборовања, каже да је циљ овог ликовног окупљања осликавање предела лозничког краја, споменика, православних и других објеката на Гучеву, у Лозници и Бањи Ковиљачи.
– Ако и овог лета, као прошлог, успемо да оставимо доста слика у фундусу ”Гучевских вајата” и ако оне потом доспеју у музеј, школе, градску управу… сматраћемо то нашим великим успехом. Иначе, ово није колонија, не волимо ту реч, драже нам је саборовање, дружење, окупљање – каже Благојевић.
Четири сликара – Милинко Ристовић из Рашке, Сомборац Милан Радаковић, Жарко Ђукић из Бачке Паланке и Бањалучанин Радован Шпирић четкица су се дохватили у четвртак и сликаће до понедељка, а две слике послала је из Бањалуке Милана Стијак која је из оправданих разлога морала пропустити саборовање. Неко слика у сали ”Вајата”, мало у тишини и преданом раду, мало уз шалу и разговор, а некоме је драже да се осами на месту са којег пуца поглед на Дрину, Лозничко Поље, Републику Српску.
– Овде бих волео да живим. Баш овде на овом месту на којем сам поставио платно и четкицом и бојама покушао да овековечим овај прелепи поглед. Ја нисам академски сликар, али сликање је моја велика љубав и откако знам за себе дружим се са бојама и четкицама – каже Шпирић, оснивач и председник Удружења сликара и вајара Републике Српске док погледом упија лепоту пејзажа.
Управо су му пејзажи омиљени мотив, али слика и портрете, мртву природу, све што му привуче пажњу и пробуди инспирацију.
Док се гучевско лето загрева после јулских киша, Радаковић на платну осликава хладне војвођанске зиме. Бели се снег у равници испресецан траговима запреге, ледени ветар пролази кроз сасушено шибље, а зубато сунце покушава да се пробије кроз мутно плаве облаке. Иако се напољу температура ближи тридестом подеоку, Радаковићева слика чини да се посматрач готово стресе од мраза.
– Војводина је специфична. Мрзимо је кад је зима јер буде баш хладно, завлачи се под бунду, кожух и кожу, али сам ја себе пронашао управо у приказивању војвођанских равница и зима. Гучево је, иначе, предивно за инспирацију и рад, прошетали смо се и до споменика, фантастично је. Ја сам облежио 50 година рада, дошао сам и до тога да треба обележити и 70 година живота и запањила ме је та бројка. Запита се човек где прођоше, шта створише године, али онда, када се седне и погледа у све каталоге који су остали, увиди се да иза мене стоји велики рад и огромна подршка породице, а то је најважније – каже Радаковић додајући да га сликање испуњава и да су га сликарски обележиле три фазе, увек различите од онога што су други сликари радили, а да му је нарочито драго то што се и публици допада његов рад.
Недалеко од њега Ђукић, Осечинац с југа Бачке, добро одмерава потезе четкице, а са сваким наредним на платну све јаснији прозор старе куће израња из прошлости. Иконописац који је осликао многе цркве и иконостасе, па и онај у цркви у родном Плужецу, каже да је 80 одсто његовог сликања иконописање, које подлеже строгим канонима и мора се радити уз пуну концентрацију, а преосталих 20 одсто доносе му предах и опуштање.
– Понекад насликам портрет, али углавном сликам оно што нестаје. Стари прозори, употребни предмети изгубљени под стрехама, на таванима. Моје слике их на неки начин враћају у живот, у неком визуелном свету – каже Ђукић.
Сутра се завршава ово ликовно саборовање које је, уз дружење и предан рад, брзо прошло. Оно што остаје непролазно јесу слике које ће учесници оставити у фундусу ”Гучевских вајата”, од којих ће неке ускоро украсити зидове лозничких школа и, можда, подстаћи неког будућег сликара да узме четкицу и помеша боје.
Н. Т.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
