ПРЕКРШАЈНИ СУД У ЛОЗНИЦИ – Потернице због неплаћених казни
Због неплаћених прекршајних казни изречених судском пресудом или прекршајним налогом и избегавања судских позива, судије лозничког Прекршајног суда су у прошлој и од почетка ове године издале око 600 наредби за издавање потерница. Тренутно само 48 потерница није извршено
Ако којим случајем планирате да путујете у иностранство а нисте платили казну за учињени прекршај чекајући да предмет застари и не одазивате се на судске позиве, не треба да се изненадите ако вас зауставе на аеродрому или граници због издате потернице. У то се пре пар дана, како пишу поједини медији, уверио и један Шапчанин који није платио казну изречену због невезивања појаса. У питању је мандатна казна, односно казна изречена прекршајним налогом која је по старом Закону о безбедности у саобраћају износила 5.000 динара.
У Прекршајном суду у Лозници су нам рекли да се издавање наредби за потерницу доноси после дуге процедуре и на предлог полиције. То је крајња мера коју суд примењује, тек када се све законске могућности исцрпе. У току прошле године судије овог суда издале су 433 налога за потернице а од почетка ове 194, неизвршених потерница тренутно има 48. Према речима Милице Перишић, председнице овог суда, ефекат потерница је добар, странке су пронађене, доведене, а казне наплаћене. Међутим, издавању наредбе за потерницу претходи дуга процедура која траје у неким случајевима и више од годину дана. Перишићева објашњава да је по доношењу пресуде рок да се казна плати петнаест дана а по издавању прекршајног налога, односно мандатне казне осам, с тим да је у случају мандатне казне износ дупло мањи уколико се плати у року. У противном, прекршајни налози се достављају у Суд на извршење казне и прво се ради решење о замени новчане казне у казну затвора, то се односи и на казне које су изречене пресудом у прекршајном поступку уколико нису плаћене у добровољном року од петнаест дана.
– Пошто у Лозници не постоји могућност да се новчана казна замени радом у јавном интересу што је законом предвиђено, решење које донесемо доставља се окривљеном да му је новчана казна замењена казном затвора уз напомену да и даље може да је плати или ће ићи у затвор. Уколико и тада у предвиђеном року казну не плати и не јави се на издржавање казне, шаљемо позив да се јави у року од петнаест дана а када и тај рок прође а странка се не јави, издајемо наредбу да је полиција доведе у суд и опет јој понудимо или да плати или да иде у затвор. Уколико полиција и после више покушаја не пронађе тражену особу, они суду достављају предлог за потерницу и тек тада се издаје наредба да полиција може да изда потерницу која важи за целу територију Србије. Обично је образложење полиције да се странка крије, да је недоступна или да се одселила на непознату адресу – каже Перишићева.
Она истиче да за расписивање потернице није битно који је прекршај у питању већ то што казна није плаћена а издаје се како предмет не би застарео, јер је рок застаревања кратак и износи две године. Он није продужен иако су судије, када је мењан Закон тражиле да буде четири године. На свакој наредби пише и рок када предмет застарева па се полиција према томе и руководи и више се ангажује тамо где је ближи рок застаревања.
– Потернице дају добре резултате зато што се странке најчешће и проналазе када крену на пут у иностранство. Када пронађе странку, полиција може да је доведе и у најближи суд а не тамо где је поступак вођен а да неко у његово име казну уплати у суду где је она изречена. На тај начин се избегавају трошкови довођења који падају на терет странке а они нису мали и зависе од броја пређених километара. Ако странка не плати те трошкове, предмет се прослеђује Основном суду који га прослеђује извршитељима – напомиње Перишићева.
Према њеним речима, ако је у питању казна са високим новчаним износом она се може платити и у шест месечних рата, али ако се не уплате све рате, остатак дуга се мења у казну затвора.
– Казне су уносе у Регистар неплаћених новчаних казни и свако може да провери да ли има неплаћену казну или наредбу за потерницом и да дође у Суд да то регулише. Истог дана када казну плати странку бришемо из регистра. Наравно, дешавају се и грешке па и због тога треба проверити и на време реаговати – каже за ЛН Перишићева.
Својевољно у затвор
Да ли због лоше материјалне ситуације, висине казне или из протеста, у току прошле године, како су нам рекли у Прекршајном суду, 64 Лозничана је новчану казну заменило затворском а од почетка ове године 25. Иначе, за један дан затвора отплати се хиљаду динара казне.
В. Мићић