ЈУЧЕ ОДРЖАНА ДРУГА ”ФИЈАКЕРИЈАДА” У ЛЕШНИЦИ – Кад копита затопћу асфалтом (ВИДЕО)
Центар Лешнице јуче се на неколико сати вратио у прошлост. У оно време када су улицама пролазила запрежна кола и фијакери, а коњи њиштали и топтали копитама. Другу ”Фијакеријаду”, меморијал Антонија Анте Дропчевића, организовала је Месна заједница Лешница, а као један од програма фестивала ”Лила Ло”. Подршку су пружили Туристичка организација града Лознице, Град, Центар за културу ”Вук Караџић” и двадесетак привредних субјеката.
– Овог пута дошло је четрдесетак фијакера, претежно из Подриња, али и из Мачве и Срема. Жеља нам је да ова манифестација постане традиционална и да из године у годину окупља све више учесника – каже Марко Пешић из Организационог одбора манифестације.
”Фијакеријада” је први пут одржана лане, посвећена је Антонију Дропчевићу, чувеном лешничком фијакеристи, познатом по својим коњима и учешћима на фијакеријадама широм Србије и региона. Његов син Михајло каже да је од оца и деде наследио љубав према коњима.
– Ту љубав преносим и на моје потомство и драго ми је што је организована ова манифестација, да се окупе љубитељи коња и народ и да се друже на велики празник – рекао је Михајло.
У лешничком парку фијакери на све стране, радни и расни коњи, не зна се који од којих лепши, привлачили су пажњу, а кочијашима није било тешко да примају путнике у кратке вожње парком. Највише су уживала деца која су била у прилици да се провозају кочијама, али и да изблиза погледају коње. Пар липицанера упрегнут у мађарски фијакер ”галамбош” привлачио је посебну пажњу.
– Ово је прави такмичарски фијакер, а упрегнути су Зента и Алегро, липицанери увезени из Хрватске. У штали имам укупно шест коња, учествујем на такмичењима и лане сам победио у Црепаји у категорији најлепши пар. Овде сам први пут, коње сам опремио баш онако како треба да изгледају на такмичењу, а и ја сам ставио кецељу – овако изгледа рабаџија – рекао је Дарко Јефтић из Липолиста.
Недалеко од његових липицанера белих као снег, налазио се пар вранаца из Козјака. Рубин и Бећар, црни као ноћ, са длаком која се пресијава, копитама су изровали земљу жељни да што пре повуку кочије. Њихов власник Владан Матић каже да су то радни коњи, али, захваљујући својој лепоти, и парадни. Поред свих тих племенитих животиња пажњу је привлачио и фијакер у који је, како каже његов власник Иван Марић из Петковице, упрегнуто 14 коња, плус један. За разлику од других, када наиђе овај фијакер не чује се њиштање, али се чује бректање.
– Мој синовац и ја, обојица бравари, нисмо много журили, радили смо по пар сати дневно и за годину дана направили овај фијакер на моторни погон. Дете сам са села и одувек сам желео да имам коње, али немам услове да их држим па сам се досетио како себи да испуним жељу. Људи из Лешнице направили су ми дрвене и кожне делове, иако нема потребе да га региструјем јер не иде ни десет на сат, ставио сам му и кочнице, светла, жмигавце, има 14 коњских снага, а за сат рада потроши свега 800 грама горива, што је најмање важно. Ово је возило за уживање – каже Марић спреман да сваком знатижењику, а било их ј баш много, исприча како је остварио свој сан.
После дефилеа лешничким улицама, подељене су награде најуспешнијима. Миле Дробчевић имао је најуспешније радне коње, Јефтићеви липицанери били су најлепши, најуспешније пастуве имају Ангелина и Мартина Михаиловић, Марко Ђукановић је возио најупечатљивију запрегу, а најуспешнији пар младих коња има Милан Тадић. Жарко Николић има најбоље штапарске коње, најлепшу кобилу и ждребе Милинко Росић, а најлепшег шареног пастува Свето Црвендакић. Најлепшу нонијус кобилу има најстарији учесник Петар Живковић, а најмлађи кочијаш на другој ”Фијакеријади” био је четворогодишњи Тодор Дробчевић.
Н. Т.
