У БЕЛОЈ ЦРКВИ – Обележен Дан устанка у Другом светском рату

Поводом 77. годишњице од подизања антифашистичког устанка у Другом светском рату, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положио је данас венац на споменик Жикици Јовановићу Шпанцу у спомен-комплексу у Белој Цркви. Венце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, општине Крупањ, Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Србије, удружења грађана као и поштоваоци антифашистичке борбе.

Министар Ђорђевић рекао је да су пре 77 година нацисти заузели Србију у неравноправном рату и да су вандалским бомардовањем градова, стрељањем сто српских цивила за једног убијеног немачког војника и стварањем монструозних вештачких творевина попут НДХ покушали да сломе слободарски дух српског народа и одврате га од помисли да се одупре фашизму.

– Непријатељ је, поучен претходним искуством, пажљиво испланирао напад и Краљевској војсци пресекао сваку одступницу. Нашавши се сасвим окружена непријатељским снагама, Краљевска војска се распала и највећи део војника Немци су одвели у заробљеништво. Њени непокорени делови налазили су се раштркани широм земље и комуникација међу њима није се могла лако успоставити. Формирање Југословенске војске у отаџбини из тог разлога се одвијало отежано и споро, а командном кадру будућег Равногорског покрета било је потребно додатно време да се психолошки опорави од шока априлске катастрофе. За разлику од државног апарата и војних структура монархије, Комунистичка партија Југославије, у том историјском тренутку великог националног пораза, имала је капацитет да се одмах супротстави окупатору. Југословенска комунистичка партија је дуги низ година опстајала упркос томе што је била стављена ван закона, а њени прваци, попут Жикице Јовановића Шпанца, учешћем у Шпанском грађанском рату стекли су драгоцено искуство у борби са бруталним и непредвидљивим фашистичким непријатељем и његовом „петом колоном“ – рекао је министар и додао да је југословенски партизански покрет био најефикаснији покрет отпора у читавој покореној Европи, да је стварао највеће проблеме немачком Вермахту и непрестаном борбом везивао немали број фашистичких армијских корпуса током рата.

Ђорђевић је поручио и да је устанак у Југославији спечавао  да се на Источни фронт упути још већи број фашистичких јединица, а да је НОБ највећим делом на својим плећима изнео српски народ, и тако у великој мери допринео осујећењу Хитлеровог плана да у првом силовитом налету заузме Москву и уништи Црвену армију.

– Два братска слободарска народа, српски и руски, сваки на свој начин и сходно својој бројности, стратешком положају и расположивим ресурсима, више од других били су заслужни за пораз фашизма на тлу Европе. Уједињени у тој заједничкој борби, српски и руски народ, у крајњем исходу, донели су слободу свим другим народима Европе. А ми са поносом можемо закључити да је пропаст Хитлерове нацистичке машинерије започео на територији непокорне Србије, и то управо овде, у јуначкој Рађевини, устанком који је 7. јула 1941. године избио оружаном акцијом Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда у Белој Црвки код Крупња – казао је Ђорђевић у Белој Цркви.

7. јули

На Ивањдан, 7. јула 1941. у Белој Цркви код Крупња одржавао се традиционални вашар када се појавила група партизана, припадника Рађевске чете, предвођена командиром Мишом Пантићем и политичким комесаром Жикицом Јовановићем Шпанцем. Партизани су одржали говоре, окупљени народ позвали у борбу против немачких завојевача и отишли. Непосредно по њиховом одласку у село је стигла патрола жандармерије која је почела да растерује окупљене. Један од сељана похитао је за партизанима, сустигао их и обавестио о ономе што се дешава у селу па се неколико њих вратило како би разоружали жандаре. О томе шта се даље збивало постоје различити подаци. Према једнима, угледавши партизане жандари су потегли оружје па их је Шпанац убио, а према другима убијени су и пре него што су стигли да се маше оружја. Тог дана убијени су наредник жандармерије Богдан Лончар и каплар Миленко Браковић.

Пре девет година Окружни суд у Шапцу рехабилитовао је убијене жандаре. Седми јул је после Другог светског рата прослављан као Дан устанка народа Србије све до 2001. године када је тај празник укинут. Међутим, сећање на 7. јули и почетак борбе за ослобођење од фашистичког окупатора наставило је да живи.

ЛН

Фото: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања