БЕРБА МАЛИНА ПРИ КРАЈУ – И време против малинара
Није само ниска цена проблем са којим су се суочили малинари, ове године ни време им није ишло на руку. Како кажу ни на једно ни на друго нису могли да утичу. Берба је почела протестима малинара, тражили су бар 180 динара за килограм овог воћа (аконтна цена била стотину динара), призивали у помоћ државу која је и даље упорна у доказивању да нема утицај на формирање цене, јер, како кажу представници владе, на то утичу кретања на тржишту и они немају право ни могућности да се мешају. На крају цена је достигла свих 125 динара за килограм прве класе, што је, како кажу узгајивачи малина, једва довољно да покрије трошкове, а онда се и време уротило против њих. Обилне и честе кише неповољно су утицале на квалитет, али и на приносе малина. Наравно, и цена је пала па се последњих десетак дана за килограм плаћа 70-80 динара.
– Берба се већ приводи крају. Већину засада узгајивачи су напустили иако има још малина за бербу. Малинари који имају веће површине и ангажују раднике не виде рачуницу да наставе бербу јер им 80 динара колико се тренутно плаћа за килограм није довољно да покрију трошкове, а камо ли да нешто и зараде. Само они који имају мање засаде и који могу да сами оберу малину без ангажовања радника наставили су бербу јер је, нарочито у брдско-планинским пределима, продаја овог воћа једини извор прихода тако да о исплативости готово и не размишљају – каже Златица Крсмановић, дипломирани инжењер воћарства из лозничког “Пољосавета”.
Она поручује малинарима да без обзира на незадовољство због ниске откупне цене наставе радове у својим засадима и после бербе јер само на тај начин могу догодине рачунати на добар род и квалитет.
Милан Аврамовић из Лозничког Поља по малином има око четири хектара, а род је скинуо само са хектар и по.
– У једну трећину засада нисмо ни улазили, док је на великом броју парцела због временских неприлика род пропао. Цена је ниска, поготово последњих дана, тако да се не исплати ни брати малине. Нема ни радника, а и да их има тешко да би имали приход да само њих исплатимо, тако да ће већина рода, нажалост, пропасти што је права катастрофа. Размишљамо о томе шта даље – да ли да још једну годину не смањујемо површине под малинама или да то, ипак, учинимо. Овако размишљају и други узгајивачи, а ако се то деси неће изгубити само воћари већ и држава која ће остати без значјних прихода од извоза овог воћа.
Поједини малинари из Рађевине престали су да беру малине, а у своје напуштене засаде позвали су све заинтересоване да дођу и наберу малине за своје потребе без надокнаде.
Ових дана требало би да почене и берба купина која је добро родила, али и за ово воће још увек није позната откупна цена. Многи узгајивачи надали су се лепом времену и због тога нису на време обавили заштиту тако да ће, уколико се овакве временске прилике наставе, доћи до смањења квалитета купина што ће се неповољно одразити на цену.
Иначе, у Лозници, Крупњу, Малом Зворнику и Љубовији под засадима малина је око 2.000, док је купина распрострањена на око 800 хектара.
В. Ст.
