ПРОФ. ДР ЗОРИЦА СТАНИМИРОВИЋ, ДОБИТНИЦА ПЛАКЕТЕ ГРАДА – Овде се учи добра математика

На недавној Свечаној академији поводом Дана града, одржаној у Вуковом дому културе, Лозничанки проф. др Зорици Станимировић уручена је Плакета града. Она је ванредни професор Математичког факултета Београдског универзитета, а љубав према математици родила се још у основној школи

Математика је страх и трепет сваког ђака, уобичајено је мишљење, али да није баш тако потврђује Лозничанка др Зорица Станимировић, ванредна професорка Математичког факултета у Београду. Заправо, то како је она заволела математику пример је како би ту науку требало приближити свима, а понајпре деци.

– Математика је моја асоцијација на основну школу. У ОШ “Јован Цвијић” математику ми је предавао наставник Желимир Станојевић и он је пробудио моју љубав према њој. Њему сам неизмерно захвална на свему што ми је пружио, а доста је радио са мном. Касније, у средњој школи, то није било тако. Професори у Гимназији “Вук Караџић” били су јако захтевни па сам најмање учила математику, а много више друге предмете тако да ни дан данас не заборављам нпр. шта је ћелија, хемијске формуле, која је прва љубавна песма или главне градове држава широм света. У гимназији смо добили јаке темеље из многих области, али је мени пред крај школе љубав према математици поново избила у први план и уписала сам се на Математички факултет – сећа се математичких почетака Станимировићева.

Математика у свакодневном животу

У Лозници се у то време, а тако је и сада, сматра Зорица, учила добра математика и то је традиција коју треба неговати. Каже да се увек обрадује када неком студенту упише високу оцену у индекс, а онда окрене прву страну и види да је Лозничанин, односно Лозничанка. Међутим, доста ученика не схвата зашто мора да учи баш толико математике.

– Ђаци често нису ни свесни зашто им треба и каква је улога математике, али им онда на факултету покажемо да то што су учили није узалуд и да се она примењује свуда, и у техници, фармацији, економији, медицини… Током студија и научних истраживања заиста сам била у прилици да је примењујем у бројним областима јер се она шири кроз све сфере живота – каже професорка.

Станимировићева се бави примењеном математиком, с тим што јој је оптимизација ужа научна област. Свесна да већина људи климне главом и помисли “Шта је сад па то?” једноставно објашњава да је оптимизација усмерена ка решавању проблема из практичног живота.

– Ако имате неки практичан проблем као што су на пример трошкови транспорта, или одређивање оптималне локације неког објекта први корак је да га преведете на математички језик, односно модел и потом развијете одговарајуће математичке методе којима се он решава оптимално или субоптимално. Тако сам до сада имала прилике да своја знања примењујем и у фармацији, телекомуникацији, безбедности… – објашњава професорка Математичког факултета.

У овом објашњењу лежи и решење за лечење страха од математике. Иако се и они који се баве методиком наставе не слажу око тога како је најбоље учити математику, Станимировићева каже да би, по њеном мишљењу, требало кренути “са друге стране” – од практичних проблема ка апстракцији. Када би се на тај начин деца уводила у математику, било би им лакше да схвате чему она служи и да је битна без обзира на то чиме ће се бавити у животу јер развија логички начин размишљања.

Све креће од доброг наставника

–  У мом случају љубав према математици кренула је од доброг наставника који је умео да пренесе знање тако да сматрам да би требало радити на настави на свим нивоима образовања. Наши ученици и студенти остварују одличне резултате на међународним такмичењима, на Шангајској листи Београдски универзитет је високопласиран у области математике и на светском нивоу српски математичари заузимају високо место. Наши студенти се, када оду у иностранство да заврше докторске студије, снађу врло лако јер се овде учи добра математика, али би се морало још доста урадити јер је, у односу на целокупну популацију, мали проценат оних који иду у Математичку гимназију и специјализована одељења других гимназија. Имамо добре резултате на светском нивоу, али, ако се спустимо на нижи и погледамо шири пресек, онда резултати показују да треба још да радимо. Математика код нас још није нашла право место – каже Станимировићева.

Математика, са друге стране, за разлику од неких других наука које изискују скупу опрему, има велику срећу јер су математичарима довољни оловка и папир и рачунар са мало бољим сервером тако да нема препрека за научни рад. Држава, каже Станимировићева, кроз пројекте даје колико може у овом тренутку, а ту су и европски пројекти које је мало теже добити, али није немогуће. То што није захтевна омогућава математици да се добро развија и да постиже значајне резултате, а рад на факултету је такав да се настава и наука преплићу и стално се морају допуњавати знања.

Иако је ванредни професор на Математичком факултету, Станимировићева је предавала и на Фармацеутском и Економском, као и на Војној академији. Признање које је добила од родног града изненадило ју је и обрадовало, а утисци са доделе још увек је држе.

– Почаствована сам. Био је то неочекиван позив, али су моје задовољство и радост тиме још већи. Драго ми је да градска управа Лознице прати не само мој, већ и рад других успешних Лозничана у свету науке и образовања, а то је нешто на чему наше друштво треба да почива и то треба да буде његова права срж – каже проф. др Зорица Станимировић.

Н. Трифуновић