НАШИ СМО – Наш (к)ВАР
Од петка увече велики негативац за српски, али и нешто шири, навијачки свет постао је немачки судија Феликс Брих, главни делилац “правде” на утакмици Србија-Швајцарска, која је, нажалост, лоше завршена по нас. Оплели су по њему сви, од навијача, медија до селектора, а кључан је био недосуђени пенал за Србију када су два играча “сајџија” у казненом простору оборила нашег Митровића. Да буде још горе, ова изгубљена утакмица је, по свему судећи, повратна карта за “орлове” који су прекјуче (пишем текст пре утакмице) морали да направе прави подвиг и победе Бразил како би о(п)стали на Мундијалу.
Пенал није суђен, а да ли би га наши искористили, или не, то нико са сигурношћу не може рећи. Оживеле су (не)оправдане приче како су сви против нас, а ако ћемо поштено, овај Брих има “лепу” историју у вези са нашим играчима. Како неки медији подсетише, он је пре седам година на утакмици Лиге шампиона дао црвени картон Немањи Видићу, тада играчу Манчестер јунајтеда, пре пет година је у квалификацијама за Светско првенство на утакмици Србија-Хрватска за седам минута дао два жута Немањи Матићу, и у петак је “пожутео”, а да не брља само кад су Срби у питању него и његови земљаци, пример је када је признао гол Леверкузена на мечу са Хофенхајмом, иако се лопта одбила од рекламе и ушла у гол са спољне стране, кроз рупу на мрежи. Да српски навијачи “полуде” још више допринело је саопштење ВАР-а у коме стоји да је Бриху сугерисано да прегледа снимак. Међутим, само главни судија може да затражи званичан преглед како би потврдио своју одлуку, а он је својом био задовољан?! Овим се намеће логично питање чему служи тај ВАР (Video assistant referee) и оних неколико судија које буље у гомилу монитора кад је онај на трави цар?!
Али, будимо поштени. Да смо ону екипу “Швајцараца” са Џаком и Шаћиријем победили, прича о Бриху била би поменута на крају извештаја, узгред, а ми бисмо са шест бодова мирно чекали Бразил и гледали у други круг. Није нама Шваба са пиштаљком крив што смо после датог гола стали, допустили да нас они претрче и победе, колико год нам то тешко пало. Могу нам узор бити баш ти Немци који су са десет играча победили Швеђане и показали да је крај утакмице само када га судија одсвира. Наши играчи, а и ми навијачи, морамо схватити да је фудбал игра у којој се побеђује тако што треба дати бар гол више од противника, а да би се то постигло, потребно је нападати и шутирати у оквир гола. Тачка.
Растужили су нас “орлови”, али има ова земља већих проблема. Брине ли се неко, бар приближно толико, што је на завршном тесту за неке осмаке Доситеј Обрадовић био Пикасо, Бизмарк, Луј 14, Бетовен, Коперник или Мартин Лутер?! Нису препознали лик човека који је био просветитељ, први министар просвете, али би већина као из топа препознала Муђу, Микија из Купинова, Расту и сличне “звезде”. Са каквим знањем нам деца излазе из школе, каква им је општа култура, уче ли их, пре свега родитељи томе, а онда и наставници, или је најважније набубати лекцију, добити петицу, а за школе себи обезбедити што бољу просечну оцену. Иначе, Доситејева слика је у многим школским учионицама, а некима није помогло што су човека из теста имали “на зиду” него су се баш компромитовали. Та реч била је проблем на тесту из српског јер многи нису знали шта значи па су уместо “обрукати се” заокружили “хвалити се” или “прославити”.
Можда се онда онај Брих и није компромитовао него “прославио”, за Шаћирија и екипу јесте.
Надам се да су “орлови” направили подвиг па да данас препричавамо како смо срушили Бразил, а не помињемо опет пенал тражећи кривца поново у другима па чак и тамо где је много тога зависило, или зависи, најпре од нас самих.
Саша Трифуновић
